Delo

ЗАНАТСКГ, ШКОЛЕ 357 на светској иијаци. Свака држава која је рачунала на економску победу морала се старати да сведе трошкове око производње на најмању меру, да пропзводн што јевтиније и у великпм мзсама Ради тога предузимало се све што је било нужно. нарочпто се врбовала јевтинија радпа снага. Рад женскпња и деце већ се уводи у радионице. Стара индустријска органпзација није се могла измирити са новим правцем, те је морала подлећп. Индустријски покрет под режимом слободе рада произведе јаке промене , ако не савршену дезорганизацију еснаФског уређења, и поче стварати велика предузећа која су напредовала упореде са растењем економске слободе. Тим путем иочела се развијати велика индустрија у Инглиској у шеснаестом веку. Све јачи напори држава да што јевтиније производе и очајничка утакмица на међународном тржпшту моћно су утицали на поправку и развитак ироизвођачке текпике, а главни резултат тога био је примена машинерије у индустрнји. Преображајн на пољу индустријском , нарочито што се тнче савршенијих текннчких оруђа и бољнх начина рада, извршени су сплом економских узрока — ширењем пијаца. То је срушило стару занатску организацију, а утицај текничких проналазака и примена машннерије није узрок тим преображајима као што тврди Маркс, него њихова иоследица ’) Пзд таквнм политичким и економским условима развија се у седамнаестом и осамнаестом веку систем велико - Фабрнчке индустрије , која данас достиже највиши ступањ код народа западне Јевропе и Северне Амернке. Разлика између велике индустрије и заната није у циљевима, него у средствима којима се постижу циљеви , и та разлнка има впше значаја за ирошлост. Велика индустрија производи великим капиталимаи савршеннјим гекничким оруђима, у велнкпм маса.ма и за свет ско тржиште, иомоћу чнтаве војскс радника између којих су јако нодељенп радови. На против занатлије производе са малим каппталпма, примитивиим алатљикама и за локалне потребе, обично но поруџбини. Уовој првој врсти радиности преовлађује искуство, проста емпирија , а у оној другој стручно текничко образовање , бар код онпх који дају замисао о предузећу и њнме руководе. т) Die Ursachen der heutigen socialen Noth. 1889. стр. 12, von Lujo Brentano.