Delo

358

Д е_д Очигледан је Факт да у данашњој светској борби економских снага побеђују они народи који располажу најспремнијом радном снагом и најсавршенијим текничким оруђима. Велика Британија имађаше у томе до скора надмоћност, али је од седамдесетих година овога века мораде поделити са континенталним државама. Данас видимо да та надмоћност ирелази с оне стране океана, у Америку. По извешћу свих иосматрача привредног живота у новоме свету излази да Јеврогта изостаје иза колосалног развитка Америке. Њезнна економска иревага не лежи толико у бујности и обилности природних извора колико у развитку произвођачке текнике, у бољем и рационалнијем експлоатисању природних снага. Тај огромни развитак оиажа се не само у индустријској него и у земљорадничкој производњи. Благодарећи томе Амернка данас плави својнм производима свегске пијаце и одређује цене јевропском житу То је кратак нреглед на еволуцију индустрије у главним типовима. Зачетак њезин налазимо у примитивној кућевној привреди где је сав економски живаљ био конценгрисан на прибављање задружних погреба. Из кућевне и Феудалне нривреде иоступно израста варошка привреда у којој индустрију и трговину беху монополисале разне привнлегисане заједнице. А из градске привреде изменом политичних п привредних услова развија се народна привреда са потпуном слободом рада и комплексијом индустријским системом, машинском производњом. Стављајући се на гледиште ирироде обима промета добара, целокунан развитак могли бисмо упоредити са концентричним круговима, од којих најмањи представља кућевна, средњи градска, а пајвећи народна иривреда која се шири и постаје светска (Weltwirtschaft). (Наставиће се)