Delo

БОЖЈИСЛУГА ПЕСМА У ПРОЗИ — ШИЛ0РАД7 ИВРЛЛОВИЋУ Три гроба један до друтога. Ни ио једном није трава никла. Кукавна Милица се Еуче од једнога к другому, па .вуби ону црну земљу и нариче да се човеку срце скамени. — Синови !... Чеда материна !... Зар несрећна мајка и то дочека!... Зар сам вас за то гајила и снажила да вас на моје очп црна зем.Ба сакрије од белога дана !... Ми занемелн пред толиким боловима. Није шала: три гроба за неде.Бу дана, и то три дива, три ожењена сина !... Не смедосмо од тешкога јада погледати у Милицу а од страха у .Бубнсава јер он беше онемео. Никад нећу заборавити његове страшне слике !... Сунце на заходу обасјало га својим последњим зрацима, а он као камени споменик, гологлав, разрогачио очи, па гледа у непобусане гробове на којнма се још ни земња није осушила... Ветрић му разгонн седе власи, баца их у очи и на лице а он се не миче.... Кутимо, гледамо и слушамо... — Боже !.. Зликовче !.. Крвниче !.. Горн си од Турчина и Татарина!.. цикала је счајно Милица.... — Кути... ето попе !... — Нека га '.. Крвниче Боже !.. Крвник си... крвник... бездушник Хоћу да впчем ! Хоћу да га грдим !.. Не може мн ништа !.. Ја га се не бојим !.. Узаном стазицом упутио сс стари поп Јова. Позвалн су га да прекади гробове. Ишао је лагано, јер су клецале старе ноге под деведесетогодишњим теретом... Али је пшао старац осла-