Delo

382 Д Е Л 0 њено је да одрастао човек, који се храни мешовитом храном, троши дневно у средњу руку око 17—20 грама соли, агодишње 7 — 8 килограма. Ну, у разним земл>ама и тајепотрошња соли разлнчита. Има држава у којима на једнога човека иада 10—15 килограма соли. Код човека је варење правилно само онда кад је храна зачнњена сољу, јер ова потпомаже образовање гастричних сокова, а ови опет олакшовају претварање чврсте хране у течну и тако помажу сваривање. Артеријама крв струји кроз цело тело и она односн собом један део соли, те тако надокнађава оно што се секрецијом изгубило. Да ли је со збиља неопходно нужна човечјем телу ка о храна, или је ми једемо само за то да нам дражи уста и желудац ? — Нисмо ли ми можда иавикли само наш организам на со псто као и на дуван, каву или внно ? Ако погледамо на животиње оне ће нам дати најбољи одговор на горње питање. Животиње се на дражила тешко даду навикнути, па ипак оне со врло жудно траже, iep пм је она неоиходно нужна као храна. Па тако исто и човек не може без соли живетп, ако жели да му се здравље тела не поремети. Сама се природа побринула да жпвотиње, па и човек, нпкада нису без соли. Дете добпја со у материном млеку; а соли увек има у месу, беланцету и готово у свима деловима биљака којима се човек и животиње хране. Нађоно је да у пепелу свих биљака увек има соли, иа биле оне гајене у градпнама или расле као дивље по пољима. Вндели смо да се со налази у огромним слојевима у земљи, даље знамо да је пма у морској води, у морима, из којих се са паром диже сваки дан извесна количина соли у ваздух, а одавде пада са кишом или снегом на земљу и ту служп биљкама за храну. Бпљке добивају дакле со из земље. А кад биљку онасе која животиња, онда она тиме уноси у своје тело и со која јој је потребна, као храна. Али сву примљену со животињско тело не утроши, већ извесан део coin иза^е из тела животињског у облику мокраћо или балегс и доспе на земљу одакле је биљке уиотребе за своју храну; биљку опот опасе животнња и т. д Човек, као и животиње, храни се бпљкама, те од њих добива и солп. истина, у врло малнм количинама. Дакле со вечито кружи