Delo

из „СЕТНИЦА" i Лри сећању на те дане, Што задрхте моје груди ? Шта ме тако морит: стане, Сузан поглед куда блуди?? Шта ли траже?.. Ко их гони У самоћи тужних снова ? Зашто суза оку рони, Кад забруји песма ова ? Да ли срећа прошлих дана Чедо мами оставњено, Ил’ је каква слика знана, Тужни спомен што је крен’о; Па се дигла да пробуди Мирис овом цвећу свелом, Што кићаше боне груди Паћенику невеселом ? Или црни удес буди Злог демона неспокоја, Да разори пусте груди, На крила ме узев своја ?