Delo

400 Д Е Л 0 I Дубровиик је имао срећу не само да латински елемеиат превлада у његовом уставном процесу, не само да се тај процес развио по опћим законима средовјечнога италијанскога опћинскога организма, него је још срећнији био што му се Устав уобличио под упливом Млетака, тога најсавршенијега типа Републике што је Италија познала пакон републике Римске Да је у њему засио самодржавни господар, један италнјански tiranno, или да je засјела демократска влада Флорентинскога тииа, пропаде Дубровник за рана Или би га tiranno био продао лено моћнијему господару — како се редом догоди у италијанским градовима гдје завлада једпа цигла породица — или би га демократске Факције биле предале раноме расулу и учиниле да се утопи у море млотачко или у море турско3) Али Дубровник удари другом стазом. Ријешивши се за рана тирјанства једне породице, Млеци засједоше у психолошки час на корман дубровачке лађе. Нађоше у тој опћини смјесу пуно различитију од оне која бјеше родила мунициппје сусједне Далмацијс и Арбанашке. Сусретоше се са расом која је од искона била надарена цртом освајачком, цртом држав• ничком. II Дубровник прими уставни облик од Млетака, али се крањицн Лагуне не продаде ни у само оно доба кад му ова шиљаше своје кнезове. Пошто се Дубровник деФинитивно ријеши млетачкога савезништва, пук, дакле демокрација, поче све мање и мање утјецати у државну радњу древне опћине. Стара Формула закона : „сшп voluntate minoris maioris de generalis Consilii, et cum laudo populi sono companorum more solito conogati in platea communis11 престаје мало ио мало од говарати правоме стању ствари. Млетачки се аристократски дух раскрилио над дубровачком опћином, пак, ако нам и није могуће одредити годину кад се мјешовити облик владања провргнуо у чисто аристократски — ако нам н није позната дубровачка Serrata del Maggior Consiglio, ипак ce та промјена *) C'icero у „De Republica14 изриче дуПок суд о доброти аристократске владавине, којн Си могао служити као девиза и обрана Млстака и Дубровника : „Sir inter infirmitatem unins temeritatemque multornm medium optimates possederunt lncnm, 1|ПО nihil potest esse moderatins ; qiubus rempublicam tuentibus, beatissimos esse populos necesse est, vacuos omni cura et cogitatione ; aliis permisso otio suo, quibus id tuendum est, neque committendum ut sua commoda populus negligi a puincipibus ))utes.a De re publica, lib I. XXXIV.