Delo

УИРАВА У СТАРОМ ДУБРОВНПКУ 401 збила по нсто.ме државноме процесу млегачке опћине, а тај je облик недвојбено спасио Дубровник и од похлепе моћиих држава и од трзавнца странака. Није наш задатак да утврдпмо ту чињеницу, ни да покажемо како је имаерсонални облик аристократске владе бпо јединн кадар да јединством своје радње, једнаком раздиобом одговорности, узајамном контролом, ограничењем фуркција, безименим, реко бих, начином владања учврсти слободу Републике унутра и с поља. Ми ћемо само напоменути како се дубровачка аристокрација, оно двије стотине породица које у златно доба Републике сачињаваху Велико Вијеће, широком основом њезине конституције највише прнблнжила ономе идеалу републиканске властеоске владавине, чнју је похвалу изрекао бесмртнп писац «0 духу закона”. Може се рећи с Монтескјеом да се у Дубровнику «аристокрација на неки начин налазила у Сенату, демокрација у властеле, а даје иук био ништа.*1) У Дубровнику је тек у XVIII вијеку завладала олигархија До тога времена, у очи pacne дубровачке државе, аристокрација је пространих мисли била загрлила све пучке стихије н рекрутовала своје чланове тако широко и либерално, да је опет могла рећи са великнм философом «да је најбоља аристокрација она гдје је често пук без дијела у владању врло незнатан, тако да га властодршци немаду разлога угњетавати.” II опет да «аристократске породице имаду бити шјк колико могу више. Јер колико ће се једна аристокрација више приближити демокрацији, толико ће бити савршенија.”2} „Le parlement једном рече Роаје Колар (Royer Collard)3) «nedoitpas gouverner, parcequ'l gouvernerait sans rapidite, sans secret et sans suite. Tout au plus une aristocratie tres-forte, tresvigoureuse et tr^s rigoureuse, concentree en un conseil hereditaire et peu nombreux a t-elle pu, quelques fois dans l’histoire, шзпег un peuple.“4) Poaje Колар пишући ове ретке мислно је на Млетке, али се онп примјењују и на Дубровник. II велика Реиублика која владаше иоловпиом сјеверне Италије, Далмацијом, Еппром, Морејом, Кандпјом и Ћипром и чији се главар нази') Montes^uieu — L’esprit des lois — Livre II ot. III es Lois relatives a la nature de Г aristocratie. 2) lbid. s) Знаменити <1>ранцуски публициста. 4) Revue des Deux-Moudes, 1. Mais 1S90. p. 170.