Delo

У НСКУШЕЊУ 425 — Воде. Гордана нотрча и донесе му воде. — Ево воде. Он је погледа, па оборн очн. — Ево, — рече она онет. Он није могао да дигне главе. Гордана му нрнступн. na га нридржа док се наппје. — Вала тн, — рече он, ама ннје смјео да иогледа у њу. Стндио се* Нрошло је неколнко дана, а он ннје могао да се днгне. Имао е чак н огњуштнну.’) Баба Стоја u Гордана добро су га назнле, баш као да им је својта. — Како га трпите ? — пнгаху неке жене. — Није мн тежак, — велп баба, — нема ннкога бодећега да га узме, а 'нако бн cbuch'o.,. Нека га .. 11 она је сваки час трчада н тражнла некакве траве, те пх je давала болеснпку. «/ — Узми, узми. — говорида му је вазда. — па од сад будн паметннји. Сад знаш, како је иадат’ с ћупрнје. Сгојан је вазда шутно и слушао. Док се једпом опорави. — Сад сам добро, — рече— Нека cu. 'вала Богу, велн баба. — Па да иђем.. — А ђе ћеш ? — Пђем радпт’. — Јок, — рече баба, — сад још нећеш. Кад добро оздравиш, онда хајде — четирц тп пута... Право да речем и Стојану је жао било да оде. Сваки дан била је код њега Горда, па му баш омнлила. Ни еам не зна зашто, ама би најволпо, да je она иоред њега, па да се никуд више и не миче. Осим тога чнни му се, да му је и болести мање, кад га она нуди и кад му даје граве. А кад му нроговори, сређан је до неба. — Је ли тн лакше ? — иита га она. — Jec’. — Не боли ге сада к’о прије ? — Не боли — Пх, јадниче, баш мн те жао. Е, да јс могао, волио би је тада загрлити. него да му читав свијет дадеш на ноклон. Нико га до данас није ножалио, а она га жали. II због тога никад му uu једна ђевојка није могла за срце да прноне, а Гордана му је баш драга. *) Врућица.