Delo

426 Д Е Л 0 — Баш је добра, — говорио је он у себи, — добра је к'о анђ’о. Па како ме нази u гледа — к’о брата.... А шта сам јој учинио?... Huшта.... Ако сам нм што и урадио, платили су ми.... Не знам, ама ми се вазда чпнила боља нег' друге ђевојке... Никад мп се није ругала... Али опет нисам знао, да је 'вако добра.... Тако је говорио, па је увијек гледао у њу као у икону. Сад је тек видио, да је она анђео у души, на макар што није кршна п наочита као друге. II он бп joj сада учинчо све што хоће, ua да му рекне, да и у воду скочи. * У очп Велике Госнојине опоравпо се сасвијем, те је иошао. — Иђем онет у шехер — рече, — да упптам кога газду, има лп рада, ua да нијесам беспослен. — Хајде, — рече баба Стоја, — ама буди паметан. Нек тп је вазда ћуприја на памети. —Добро, — вели Стојан, на му чисго жао, што баба сномиње ћуприју пред Горданом. — А мени купи један вес и округу, ама ми донеси одма вечерас, јер ми сутра греба, — рече Гордана, па му даде uape. — Добро, — велн Стојан. — Ама немој заборавит’ да ми вечерас донесеш, — рече она онет — iep ти кад си у шехеру заборавиш на све. — Нећу ja заборавит’. — Да видимо. — Збогом, — рече он u нође. — Узећу јој лијеи вес, — номасли нутем, — нека рекне да сам јој добро кунио.... Па ћу joi донијет’ баш вечерас, нека види, да сам од ријечи... Нећу у механу ни завирнт’, само да њојзи угодим... А шта ћу у механи?.. Нећу, волим да ме она поФали. Тако је дошао у шехер. А ту се одмах сврнуо у дућан Николе Недозвана. — Т>е си ти ? — дочека га Никола одмах. — Био cu хаста...‘) Како си ? — Добро, ’вала Богу. — Нека си донго, — вели Никола, — а безбели пмаћеш и посла. — Ја, — речс СтоЈан, — доиГо сам да те иитам, има ли у тебе рађе око винограда? — Има. — Пма ли много ? — Има. Добро, онда ћу у гебе радит’, — рече, ua задовољно поглади брк. Б) сад ми дај један лиЈеи вес, ама лијеп за куће, знаш за моје куће.... ') С|олестан.