Delo

450 д е л о Од ове се гранпце јужнослов. дпалектп одвајају на двоје. Српскохрватскп н словеначки, не пдући обплазнпм путевпма. пођоше иотпуном пзједначавању некадашњнх разлпка између о\и и ef\ — у гласу е илн i. о о чиј граФички знак у Фрпзингенским споменпцима беше баш е, i ia не о и и), док старобугарски, чувајући још разлику између o|it п eji, поче тежити за тим, да b претворп у е, i у о, Треба упоредигп den и dine, đini, dinizuego, vuez и vuiz, unizem. minsich timnizah п zesti, neztiden, nezramen, pocazen , iezein и gezim на и lisnih (лћжбнихђ), zelom (сђЛОм), zil (сглв), zemirt (ст>мрБТБ), zimizla (стмнсла). Свакому ће бити јасна главна разлика пзмеђу сгаробугарског и између чтарословеначког заједно са српскохрватским. ако се упорсде с овим начпном бележења полувокала. с којим се потпуно слаже за српскохрватски граФика латинских листпна, они силнн прпмери замене Бсеињсоу најстаријима црквенословенским сноменицима бугарскога порекла (Асем., МарПн. јев., Клоч. глаг., Синај. Пс.). Ја бар не сумњам , да је у споменутпма старословенскпм сноменицпма најстаријим с о и е означени изговор у неким случајпма представљао изговор књижевнога језнка: то вреди за ложи у Cod. Assem: алп мц се чини опасно н даље ићи овим нутем. За што се стезб у Еухол. говорило, а лолп. у Codj Assem. није? Пошго су у псточноме бугарском данас врло рсткп самогласници о и е као замена старпх т> и l, готово их ппкад не застунајући (нарочито о), већ ее т> и b замењују с љ —мутнпм самогласником вредности т, поводећн се за овим, изрече д-р Обдак како о н е пе могу иматп вредност говорнпх гласова у првим периодама бугарскога језика. Да је оно о дошло за ђ, оно е место b, онда одиста би био знак за оно, шго се говорп, п данас бп морало стајати о и е. Ова се аргументација може ослабити, ако се још u ово узме у рачун. Кад би у бугарском сви ђ постали о, сви b — е, онда би било необјашњнво, што данас у њем иретеже i> ( - ж). Ономенемо ли се, да је у најстаријим пзворима ређе употребљавано о него т> , као што је и у средњобугарским споменицима о за т> врло ретко наћи, онла се то лако може разуметп, у новијој је нериоди, ако се рече, наступпла реакција -l, и у оним речима и облицима, гте је у пређашњим периодама о бпло обично но аналогији — ирема примерима с ђ, пошго је у источном бугарском слабл.ење све више узимало маха. Не.ма разлога, као што пзгледа, бојати се, ге одрицати да је у старобугарском и средњобугарском било заменика — гласова о и е (за % и б) зато , што садашњп бугарски више воли мутне самогласнпке, не задовољавајућн се нп етимолошким i>, i>, љ. II без тога ннје број примера велики, свакако већи је за е = i>. Ile бих желео изводити закључак: да ,је разликовање пзмеђу i нб дуже трајало на бугарском истоку но у Маћедонији (Archiv XVI, 189.), због гога што се веома лепо осећала разлика између л> и b на нр. у Сав. књизи или у Codex. Suprasl., jep врло лако оба сиоменика могу битп дачки. II ако је наизменце у писању уптребљавано једно за друго, (због поремећене граФпке, јс ли слободно наиротив узети. -иошто је одржа-