Delo

Д Е Л 0 452 Dumbro(v)a (Rački 158.), у Далмацпјн пак потврђује се пме неког места Dubravica при крају ХП в. Ова нам нмена казују правце , у којпма је текао губитак насалисма. Претпоставку, да ie још у најстарпје псторпско доба & спорадички гласило ун (un), iio^ynnpv паралелнп облици с en за а. Не само да Константнн ПорФпрогенет пише Zivtivu, T^evr^rjvoc, него се п у домаћој латинскрј листпни пз најстарпјега доба находп Ccntena (Rački 117, 149.) место каснпје употребљепа облпка Cetina. Уз ово треба додатп и име робу Gorento (Rački 5.), геограФ. име у Константнна ПорФирог. i] rieffevTcc, па п пме неког човека Koaev^rjg. У свима дпалектпма словеначког, за тим у „хорватском* и чакавском у Хрват. Ирпморју 4 се изговара као ć (ie, еј) ређе као i, док међу тим бугарскп има куд u камо другојачиЈп изговор ћ-а као — е'а а то се потпуно коси с Кошггаровом теоријом. Маћедонско се 4 ирпдружује органски српском пзговору тога гласа у источнпм u југопсточним диалектима (ст. Србије), а то је опет лепо сведочанство како су диалекти јужнословенски једни уз друге поређани по сродству као год по географском суседству. Доказао сам, мислим, још одавна, како најстарије далматпнске лнстине, латински писане, а које се тичу чпсто чакавске области, имају место 4 редовно и цигло е. CaiMO словеначки и „хорватски« имају додирнпх тачака у том, што су се свп л- гласовп слили у један, сродан немачком, средњи" сугласник: бугарски само не подноси ље u љи. Само се у „хорватском“ п[словеначком меки елеменат у r’ (р) дели у rj (рј), међу тим исто тако бугарски не трпи меко р (r’), као шго га не нодноси српскп. Истина бугарски тежи да се ослободи мекога р (r’) само у гласовнпм споЈевима r(! и ri, јер га чссто има у споју с а (r’a, рва: царва, ОФчерка, затварка. врваме, ски])1»ахљ). Словеначко-хо])ватски и српскохрватски са ј место (dž, дј, стари црквенословен. и бугар. жд) дају врло јак доказ за то. како су се гласовне иојаве поступно распоредиле. Пре ће у чакавском него у кајкавском у овом иогледу, може се pehu , нрави словеначки имати јачега — савезника. У место очекиванога ј често се у кајкавском находи лј (старим правописом се писало Лу). Свакако су ј и £ једно другом много ближи, но жд у бугарском, које је сд њих врло далеко. То исто вреди за £ (ć), KOje — као год у српско-хрватском — ioin и сада жнви у истарском, горичком н рсзјанском, ако се i; овом додаду и Фризингенски одломци, онда је лако замислити, да је садашње словеначкохорвагско ч у месго £ производ нсториских времена. Како трсба протумачнти маћедонско «’ н t’?Jf,Jecy лп они основна црта маћсдонскога нрелазног диалекта? Ну, у Маћедонијп. како ми се чиии, нема ни једнога краја, укојемби било употребљавано само к —£, г —већ свуда помешано са шт и о/сд. Како је иосгала ова мешавина ? На то иикако не умем одговорити. Али је инак маћедонско г bi к & »рло згодно, да нам покаже, како увек има додирних тачака