Delo

ЈЕДНА ГЛАВА ПЗ НСТОГИЛЕ 455 венском бнло слабих трагова сачуваних из стариЈвг стања, кад се подједнако употребљавало vi.to и vb. Huje нрасловенско сгановиште оно чување само чвго, јер, колпко се према прплнкама сме пзвести, сви Словени пмаху 4 b; уиореди на нр. чеш proče, н proč poč, nač и nič н т. д. поред со пз čbso, čso. .Morviino некад је било чкго и Yb, отуд диалектичкн развптак пође у два ираида : у једном даалекту претежс ybго (т. ј. что, шјо), у другоме yb (т. ј. ча, зич н т. д,). Кај је, то се лепо внди, доцнијп заступннк прасловенскога чб, iioihto свп словенски језици неутралну упнтну заменпцу дзводе од чб. Кај је повотвордна према Kb у кђго, судећп према том, што словеначкн још и сад у негацпји узима нич. Треба упор. на пр. рус. аока, бугар. ка = како, зашто , отка (откада), пол>. диал. кај — где. У почетку је кај, како ми изгледа, зпачило „како“, а не „шта.и Уннтному кај одговара релатнвно кар : кар ie од меса ројенб, то је месо ; пнб кар је од духа ројенб, тб је дух (Krell.). У прпступу к новому нздању Вукова Рјечнпка Јов. Вошковнћ износн мишљење, да се српскохрватски делн у четпрп диалекта: два главна и два сиоредна или иобочна: 1) штокавски, 2) чакавски, 3) шчокавскп и 4) кајкавски. У тврђењу има внше досетке но истнне Шта је шчокавскп? Штампајући неколнко народних песама у Загреб. Kolu IV 54. и V 33. наиомпње Григорович-Враз уз облпк шо: Bugari maćedonski m. što kažu i šo i ščo. 187(5. г. објавпо je Дрпнов неколико народннх текстова из Дсбре. где ппше: шчо мп метеш мои рамни дворве- Даље и кжшчп. Уз ово још он додаде да је upe мпслио, држећи се издања Мнладпноваца, да се у западној Бугарској псто тако изговара шт тврдо. као год у нсточној Бугарској; доцннје е сазнао за белешку Григоровнчеву .н, дошав у непосредну свезу с Маћедонскпм Бугарима, од њпх је чуо да Ч' нзговарају као шч. У својем издању телико куђени Јастребов пнше као што треба, шч, напр шчо чпнеше наш господпн 32, шчо неси пмав ушче једна ћерка 48, да поменет шчица челичена 59, н распушчиФ се домдес нотншча 61, метејешчн прерамнп дворови. гледајешчн твоја мила брата 62, от калдрмн огневи пушчаше 64, да не нмат нешчо греовито 68 и т. д. Према оправданн.м мекпм групама гласовним шч = скј u стј и оно је шчо место чкго. Псто је тако према ништо у Далмацији ностало HuiuRe због оних случаја, у којима је шК имало оправдања, разма ако не би требало изводитн нишКе пз нич—же, као што се узнма да постаje у словеначком — хорватском никче нз никт{о)же. Унор. Марулић, Judita 340: ка нншће не згрпша, Dobri nauci 742: од нас веће нншће неће, Govori sv. Bernarda 327: нпшће мање цића тога ја ћу кушат молпт Бога. Бараковић: да бисер u благо сцнњаху за нишће. Иванншевнћ: През његове нишће одлуке неће бити 22, нпшће нпшће ние у менн лише грнха 32, нпшће немој веће искати 62, не уздржећи нишће свога 116. Изгледа да у нишКе има нартикула же, пошто ови нисцн врло радо пншу „нпштар“, али ннкад „нишћер*: чж даје чш, па шш u с уметком t: гит'ш = шч, гиЛ.