Delo

ПСИХОЛОШКА КЊИ&КЕВНОСТ у пспхологпји од Килива, вишегодишњег аспстента Вунтовог. приватног доцента лајнцшнког универзптета, а сада проФесора— по чувењу — на унпверзптету у Вирцбургу, налазп се (на стр. 23—29) лен upeглед нсихолошке књпжевностп. којп ће, надам се, добро доћи многнм читаоцпма „Дела“. Мп им ra овде саопштавамо са врло Знезнатпим допунама. i X. Преглед нсихолошке књижевности скопчан је са особитим тешкоћама. Над овом науком дуго и дуго је госнодарила® ФилосоФија, и све оне иромене које је метаФизика нретрпела у току времена огледају се и ua нсихологијц. 11a u дан-дањи није се још дошло до потпуне сагласности о томе шта је задатак нснхологијин. Она реална унија са философијом у многоме се сада иретворила у, впше илп мање. свесну персоналну унију. Тек нонајлак отпочнње да се развија заЈеднпца у раду, која je од свега најпотребнпја за успешан напредак ове науке. II ако је у некојим експерименталним исиитивањима већ иосгигнута таква заједница, ипак ње још у многоме нема где се тиче начелних погледа. Отуда је још скоро немогућно говориги о испхолошкој књижевности а не карактерисаги правац иојединих дела, ма било u с неколико речи само. А да би се онег могла ствар разумети u да би се задоволшла дужност псгоријске правде, излази да је у исто време нотребно да се с оваквим књижевним прегледом вежу пеколике историјске напомене, које нам могу објаснити првобитни ночетак нзвесннх назора н гежња. У новијој исихологији у стању смо разликовати у главкоме два иравца. Они су истина дошли у времену један за другим, али нрви од н,их још се норед оног другога држи. Mu ћемо онај нрви правац назвати лескриитивни (онисни) н метафизички а овај други ексаериментални и асихофизички Опај нрви правац служн се искњучно субјективним мегодама u језик му је главно оруђе, а нзлагање му је или чисто инднвидуално или врло аистрактно: овај други. пак, тежи где год је могућно, да се нос лу