Delo

ПСИХОЛОШКА КЊ11ЖЕВНОСТ 459 жн експерименталном методом u да дође до резудтата који се могунодBjthn иод сталне законе. Teopuja о душевннм појавама заенована је у ирвог правца на метаФизпцн: други, нак. нравац гледа једипу могућносгг за објашњење душевних нојава у знању о узајамном односу између појава свесннх н телесних, а нарочпго можданих. 2. Немачка пснхологнја нре Хврбарта припада сасвнм првом од ова два горе нзложена нЈ>авца. Највећи утицај на њу пмао је Хр Волф (Chr. Wolff, 1679—1754). Он је ноставио разлику између рацпоналне н емипријске пспхологије, од којих је рационална требала ноглавиго да иоставн метаФизичку основу а емпнрнјска ноглавнто да изврши онис исихичких чињеница. Он је увео у психологију нојам о душнннм моћима, који је унотребљаван не само за класнФнкацнју душевнпх појава већ н за њино објашњење. У времену после Волфа држалн су се философн више емппријске пснхологије те се у другој половпни 18. столећа јави врло много исннтивања у пскуственој науци о душп. која су сматрала као свој главни задатак: oriuc ннтересантних појединостн. За све ове радове сме се слободно рећн да нпсу утврдплп ни један једини пспхолошки закон о конкретнпјој садржннн. Онн се скоро свн крећу у ненаучној казуистицн, илн у онштем оиисивању, или у хниотетичким објашњењнма. Ни у Енглеској нп Француској није у том погледу било бо.ње. Тамо су се ноглавпто занпмали испхолошком теоријом о сазнању, тј. само еу се у толико бавилп пспхологијом у колико се чинило да ће она даги објашњење о процесу сазнавања, о образовању појмова, о предсгавама стварп ван нас, птд. Због тога је асоццјација предсгава била најважнија појава којој су тада били поклонилп пажњу енглескп пспхолозп. О самосталној психологији, пак, могла се тамо сразмерно доцкан повестп реч. 3. При оваком сгању нсихологије разумлшво јештојој је Кант (1714 —1804) одрицао право науке (као год и хемпји а из истих узрока), ч што ie нокушавао да докаже да се психологија нпкад не може нн уздићн до стунња науке. Јер. вели он, нптп се мо<ке на појаве евести прнменити математпка — а у некој науцн само је голико нраве науке, тврдио је он, колико у њој има математпке, — нптп се пак може екснериментално утицати на душу других. Што је једно од ових сумњичења огклоњено, јесте заслуга коју је за психологпју сгекао Хербарт (1776—1841). Ои је ноказао да психпчке појаве не само што се дешавају у времену, већ да имају и разне ступњеве јасности (онтензитета), н стога да се на њих може примењивати матемагика. Друга битна заслуга Хербаргова у гоме је, ш го-