Delo

460 Д Е Л О је довршио нотирање заблуде, као да се ма шта допрпноси објашњењу тиме што су постављени нојмовп о душиннм моћима н што се неке свесне иојаве подводе под те појмове. Што ми при свем том Хербартову пснхологпју увршћујемо у ирви од горе изложеннх праваца, узрокје то. што је он своју науку о души погпуно засновао на метаФпзпцп. Он V4ii, да су представе једина реална стања простог бића душиног, које се бпће помоћу ових представа одржава ирема другим иростим душевним бићима. Представе иак, у кодико се јављају у свести, пзлазе као снаге које се узајамно смећу или потпомажу, и за оне промене у интензитету које отуд потичу удесио је Хербарт такву сгатику u дпнамику духа да јој се човек мора дивити, а у којој статици и динамици иредставе важе, под неким предноставкама, као математичке величипе. Но закони, којн су отуд потекли, чисге су конструкцпје које једва да се могу заиста ирименити ма на који случај у искуству. Део је иокушај остао сакат, коме је само један од многобројних му ученпка дао разговетнпји изглед (Н r о ћ i S с ћ, Erste Grmidlehren der mathematischen Psychologie, 1850). Код Хербарта ce може мало наћи тачнпје анализе субјективних доживљаЈа. и цела његова психологпЈа почива на његовој мегафнци а с њом u иада. У неким делима Хербартових последовалаца, која заслужују особиту пажњу, заузимају много већи простор чисто емпиријска излагања, а у њима је у исто време дон кле дат и већи зпачај односу душевнпх појава ирема телеснпм. Таква су дела ова: D r о b i s c h, Empirische Psychologie, 1842: T h. W a i t z, Lelirbuch der Psychologie als Natur\visseuschaft, 1849; V o 1 k m a n n, Lehrhuch der Psychologie, B. Aufl, 1884—85: Steinthal, Eiuleituug in die Psychologie uud Spraclnvissenschaft 1, 2. Aufl 1881. Од ових дела Фолкманово је најопширније, а у њему је много што пгга узето и из ексиерименталне и физиолошкс пснхологије, псто тако одлнкује се још и опширним историјским додацима о литератури. Врло духовито u интересантно дело од Т. Лиаса (Th. Lipps, Gruudthatsachen des Seelenlebens, 1883) наиисано je у духу сродном Хербартовом али са изричним одбацивањем мегаФизичке основице. Он јо у свом делу сасвим избегавао обраду ио фпзиолошком пли исихофизичком начпну, и акојеу начслу није ни одбацио, али је зато јако застуиљено расирављање о бесвесним стањима u њима је дата велика важност, но онег не нрндајући им метаФизички значаЈ. 11a и експернменталне методе u пспитивања налазе у Лиаса iipii3naibe и пријем. 4Поред Хербарта иокушао je Венеке (1798 — 1854) да удеси нснхологнју на новој основицн. (Beneke: Psychologiche Skizzen, 1825—27: Lehrhuch der Psychologie als Naturwissenschaft, 4 Aufl. 1877). Он je тежио да заснује емпиричку науку о елементпма душевног живога, али те еле- ;