Delo

ПСНХОЛОШКА КЊИЖЕВНОСТ 4(U менте не налази у чињеницама свеетн најпрости]е каквоће, већ у неким Формалним склоностима којс назива лрвобитним моћима. II код њег а као год п код Хербартп, бесвесна стања играју велнку улогу, а н нзлагање му је већим делом врло конструкгнвно — но без оне логнчне нрецизности н доследносгн Хербартовс. II тако јс његов труд внше утицао подстичући но што му је испало за руком да заснује нову науку. Енглеска психологија овога столећа добила је име асоцијационе исихологије на првом месту стога што је сву своју пажњу поклонила само оннм душевннм нроцеснма којн се називају асоцијацијама. У њој је у стварн само описивање тпх сложених нојава. Доцннје је к томе дошло јако истицање мисди о развоју, које је нрнмењено и на духовне нојаве сасвим по аналогији физичког, биолошког диФеренцирања. — Главна дела ове енглеске иснхологнЈе ова су: Ј а m е s М П1, Analysis of the phenomena of the liuman mind, 1S68; A B a i n, The senses and the intellect, 1855: A B a i n, The emotions and tlie will, 1859 ; H. S p e n c e r, The principles of Psychology, 1855 (a има и немачког превода од Yetter-a). Сасвим другнм путем ударно је Ф. Врентано (F. В r е n t а n о, Psycho logie vom empirischen Standpnnkte, I Bd. 1874). По њему треба садржај чулног онажања сматратн као фпзиче;у нојаву, а нредставе, расуде u љубав с мржњом чнне пснхпчке појаве. Таква пспхологнја, од које je до сад пзпшао само првп, основнп део, нпје наравно нп пспхоФпзпчка ни експериментална; Брентано је сам назпва оннсном или дескрпптпвном. Али њена душевна радња представљања занста нпје ннкаква пспхичка радЕва која 6u се могла дожпветп поред иредстављеног садржаја, већ је нојам коме могу одговаратн врло разлцчнн процссп, а oue друге две врсте душевнпх иојава — расуђпвање u љубав с мржњом — ннкако нпсу нросте нојаве. 5. Од ирплике око половине 19. века ирокрчио је себп пут експериментални н нспхоФпзички правац пСихологпјнн. Док је Xербарт телу устунао само троструку важносг за нсихпчка сгања: прптпсак који оно вршн на њих, резонанцу коју оно развија у пратњп извеснпх стања душевннх н суделовање при телесном раду, X. Лоце (1817—1881) j'o, у свом делу о медицинској исихологији (Н. L о t. z е, lledieinische Psychologie, 1852) учинио сјајан почетак са много шнрим обзирањем ua физполоше^у страну. Лоце је, додуше, још но старом немачком обичају, отночео своју исихологију са иретходннм метаФизнчким раснрављањем, а од пдеје о оншгем испхофизичком паралелпзму још је далеко- Но он ннак говорп без завцјања о нерваним условима пспхнчких појава, а учннно је срећне нокушаје н у исказивању слутњс да таквнх услова може бити н онде где се још о том у науци нишга не зна иоуздано. Треба се саме сетитп теорије о локалнпм знацима, која н дан-дањи уиспва велики