Delo

480 д е л о с ђ правило, и ако се нађе примера замене l с е п ђ с o, као што је то примерима Облак посведочпо за оба случаја.1) У западним дпалектима Lje е напр. у Дебру: ден, лен. тенок Прекодримљу: око Струге: тенка ‘ручек: Охрпду: ден, лесна, темна: Бптољу: везден, темнина. Прилеиу: ден, гтес, земи а денеска поред данаска: у Мориову: тенка\ у Кратову: тенки чесно-, у Велесу: дено денеска; у Штппу: зема, ден, чете; у Ресену: лен\ у Лерину: лен, тешча, тенка — т^нка; у Кукушу: ден, везден: у Воденп: лен, везди, ден, аес, стемнила; у Костуруг ден темна: исто тако у Дуиници, Џумаји, Самокову, Софијп и т д. — У западним, поглавито маћедонским диалектима о је за ђ чешће но у нсточним: Прилеп: сон, дош, вошка, тој, одо (оП), во со; Мориово: токмо; Охрид: сон, со. тој: Прекодримље: бочвице\ Битољ: сон. токмо, во, со\ Велес: сон, дождот, одо, со тој; Штит: сон бочви вошки, тогај: Струмица: дом гиогај, во: Ресен, Лерин, Воден Костур, Кукуш, Дорјан, Ајветово, rKyетендил, Дуиница, Џумаја, Г. Џумаја, Разлог, Самоков, u т. д. Иред чланом има о за т> у иобројаним диалектима. Правило Цонева о замени l с е у затворенпм слоговпма пма н ирактнчне вредностп, али ствар не објашљује, јер остају многи изузеца, с тога треба наћи узрок овом гласовном нроцесу. Узимајући примере као сл’г,аец, рус. сл^абц^, п стцриц: стлрецз, лен н линЂт, рус. лен, л^насведоче, да није узрок променп т>о б — е акценат, него као да ће ту битн узрок, мислп Облак, — количина (дужина), т. ј. да су се у бугар. моглп развити т>—о, t—е само у дугим слоговнма. Овом тврђењу иде у нрилог u та околност, што се баш у оним маћедонским диалектима овај ироцес развио п отео маха у којима се све до данас одржала дужина вокала — док је у источној груии диалеката нестало трага од некадашље дужпне (уп. Arch. XV. 306, Магов у Сбор. Мин. VII 452). Према овом сме се пзвестп, да су источни говорн изгубили дужину као год руски језик, u то још у оно време, кад још не беху прешли Ђ и l у о и е. Али су полувокали у праслов. и ст. слов. били кратки, те је дужина што је у овом процесу играла улогу искључпво одлика маћед. диалеката. На истоку у Xg н XI в. почиљу иолувокали испадати, а из овог су времена најстарнји примери замене ђ с о, l с е. Маћедонскобугар. е о за б, ђ у срп. одговара н: ден\ д[\н, чест: ч-Гст, лен, лин, чак. лцн, ст^блб: ст&бло, чак. стТхбло, темен, тлман и т. д. Квантитетски се односи, колико се о том зна. нису развијали на словенском југу иодједнако ни у диалектима једнога језика, а још маље у језнцима, за то није необично, што се бугар. одвојно од она два јужнослов. диалекта и нгго се у самој обласгн бугар. језика опажа доста разлика. — У неким бугар. диалектнма нмамо н а поред е: танка н тенка (Дупница, Дун. Џумаја, Г. Џумаја, Тхустендил), г) 1 аброво: леи, чиге, жениш ( ж^ти) старнц, Тројан: ден; 'Грнсво: иц (bu,b) клаг аниц, еп (чг.рв••«;) Свиштово: тн.чнк; Котел: тимницг,, ден, сидимдисе. Ст. Загора: ден, 4iira.H; Хасвово: тснки, шев, ден, М. Трново: тенкн, седем; Пловдив: тенк, земи; Пана1,уршнте: темен; Неврокоп: тенк,—ок (ткв), Демнр-Хисар: лвнена, лесно;— шеф, тенку, лен. —