Delo

КРНТИКА II БИВЛИОГФАФИЈА 481 с«с, даждове. даж. с-ан, санок н т. д. (у Самокову) — што he бити из т> секундарно постало, мисли Облак. Староеловенекн се сиоменици врло добро слажу са данаш. језиком имајући о за т,. а ређе е за в, и ако се не може поуздано знати, да ли о н е тих сиоменика нмај > свезе с ондашњим народним језиком, јер су многи обрти н облпцп изгубљени. Облак не сумња, да је у најстаријим сиоменицима с о u е означен био изговор, обичан у оно доба у књижев. језику, на пр. ложи Cod. Assem , док је стези из Euchol. Sinait. онако говорено (XI—XII), јер је у gen. pl. слог. бпо дуг. Још ће внше то вредети о оннм сноменицпма што су у Маћедонији писани или с маћедонских прегледа пренпснванп, јер на истоку ова појава беше врло ретка. Cvдећп пак нрема Cod. Suprasl. u Савиној књизи, на истоку се дуже одржала разлнка између т> и б но у Маћедонијн. — II ако је замена полувокала s» и б с о и е тачно извођена, изгледа да има нзузетака, као костур. тонка н тенка, воденск. лерин. тонка, серес. везми, соф. везе; алп е ово траг старословенскога прегласа, којп зависи о слогу што је за њпм. Онамо је о постало из т> посталог из б, за старослов. је иосведочено само за прелазак т, у i». Језик средњобугарских споменика само зна за један полусамогласник, i», који пишу‘како у којпм сиоменицима час т> час б. Свакако доиире сливање оба полувокала у X—XI в., јер у старословенским споменпцима беше овај процес јако раширен, ако се већ није био завршио. Замени старослов. i» с т» основа је била у самом говорном језику, н ако се не може тачно одредитп због нетачне граФпке ie лн свако гб за б имало гласовну вредност. На завршетку речпма п свуда где је доцније дошло е пмамо у старим рукописнма ђ. Што поред т> за i» има н е, свакако ће означавати диалектичке нпансе ст&ријег б. Облак се не слаже с ЈГескином да су се i> и б слилн у један глас носле v. ж, ш, за то што иоред шт,д— има и шед—. или је ту био некн глас који се ннјс изговарао ни т, ни б. тако да се могао иримицати но изговору к једном или другом гласу: пп»д u шед из ш\,д. Треба знатн да се ови облицп не нахођаху у једноме истом диалекту, већ у разним диалектнма нз нстог прото тина поетали облпци. — Источни и средњи диалекти сведоче, да је некада било i> својнм меким сугласником пред њпм: малотјшов. дењ, трој.чн. ит>т'т,, габров oiuwh, девик , шумен ui-r’ котел. тк', трнов. ог-г.ња. ахг.рчелеб госиолу. аоарстењ' u т. д. све до Солуна н Софпјс. Ово не сведочн да се у овпм диалектима дуже одржало б, пего да је оставпло више налаталнога трага. Западни диалекти не осташе на i> (нз прасл. 'b б) него га заменнше с а (прилеи., мојшов . бптољ., вслес., тиквеш., скопљ., ћустенд., дуппнч. џумај., разл., самоков., соф. и етрои.) или о (дебар. диал., ахБрчелеб., руич.) кад што н а. Ово је исти ироцес, који видимо у срп. н словен., п ако млађег порекла. Примарна вокализација ннје потнуно пзведена у запад обласгн, за којом дође секундарна, која обухватн н Т) из m ностало, разлика међу обсма вокализацијама није са.мо у времену, већ u у понашању нрема оба полувокала: у првој се оба раздело vm 3i