Delo

Д Е Д 0 482 ликују, у другој се не прави разлика између b и б: ден. сон, магла лаж. У Трнов. је јеванђ. најстарији траг ове вокализације секундарне, али иоузданнх прпмера пма тек од XVI в. У некпм рукоппспма а ће бити пз сриских извора (Миханов. псалтир), као што ни другп рукоипси с а нпсу слободнп од сри. утпцаја (Јагпћ, Starine \ I, Новаковић, ibid.). Калина иогрешно међу ове прпмере ставља стаза Болоњ. Псалг., и'ћсликв п т. д. Маћед. Апост., ес.иљ Окћ Михан., )ер нпје &—a, већ 'Б. II ако мећутпм у рукописима нема сведочанства замене 'Б с а пре XVI в., ипак ће јој појава датовати из ХШ в., из времена, кад се у срн . с којим ови бугар. диалекти стоје у свези. '»почела овака вокализација. — У дебар. дпалектима прва и друга вокализацпја дадоше исти ресултат, због чега је тешко одредити у којим је случајима била једна илп друга: а пошто cjr сон и дош у остал. диалектима пропзвод прве, то ће сноха. мох, могла бптп производ секундарне — друге вокалпзацнЈе. У некима опет диалектпма има а и љ u то тако, да ie а у ненаглашеним нли у наглашеним слоговпма, док у другима није могућно одредитп принцип замене, нарочито с тога што се не зна гласовни квалптет његов. а у неким говорима још траје промена т> у а. У маћед. дналектпма уопће имамо а за к, у некима има колебања на пр. у велес измшне. осгмнило поред а; у тиквеш, само тгнка; у охрпд. тљнко—то и лажица- у штнп. чате, мала-та. и у\,фтеле-, у лерин. огано. угекал, и т д.; у костур. снаи снаа оган и оггм; у ћустенд. танки и тенки; у пирдоп. сам. тежак: у ихтим. лажеш, маглгн.— Источним диалектпма ова промена i> у а нпје иозната, од маћедонскпх нема је у ресен., воден., мвглен., кукуш., демирхисар., п око Солуна. — Још једну замену полувокала треба сиоменути, на пме. да дође у за i>: добар су (|€смб) осум. седум; охрид. су, седум. прекодрим. сум, седумдесет, у пстим примерима у (птољ., прилеп, тикв. штин., сконљан., кратов., велес., струм. лерин. и ресен. — Само у нмамо пред m, као што се впди слична појава у неким пољскпм, ајош бол.е у неким маћедон. цинцарским говорима (влахомшленски). Дринов је узимао да је промена ишла преко о, али је питање, зашто ннје етимол. о исто тако мељано овом вокализацијом. Полувокали у старијрј периоди беху покретни, тако да им место завпшаше од облика речи: трагова тога има и сад у говорима: мртовец. Исто тако треба споменути промепу гласовпих снојева г$вв и свб из којих метатесом носта цив и сив на као срп. цав, сав, илп је вв дало у, ово само у маћед. диалектпма. што стоје у свези са срн. дебар. цут, г^утет, охрид. цутило, расцутен, и т. д. Под утицајем непчанога у некнм се диалектима неакц. е за б иретвара у и: вел. огињ, кратов. огин, самоков. дуин огпн; иосле чсга јс палатално њ отврднуло. — Најнослеје вредна спомена промена полувокала у родонским диалектима: у акцентованнм слоговнма оа, у нсакцептованпм а: соам (|€с.иб). моах, сноахина, дпаштелриу п даштеареа, сабрлли — ресултат секундарне вокализацн]е. Праслов. нак б у овом је диалекту прелазило у е и иосле у ’оа: зиоамеа (l л. «ing.). тиианка.