Delo

КРИТНКА II ВИБЈШОГР КФИ.ТА 4S3 Према свему овом у бугар.-маћед: 1 полувокали су b и 1. према одређсннм иогодбама рано (у неким диалекгима за цело још нри крају X в ) прешли у е и о,- 2. у свима случајнма, гдс ове иромене не бн, стопише се оба иолувокала у један, b (у неким диалектима свакако још у ночетку XI в.) п 3. из овог полувокала т> доцније се разви, нарочито у западннм дпалектима, иун самогласник — у већннн а, у некима о, а. Слогогворно г и I. Калпна не тумачи правилно замену прасловено о скнх снојева гласовних у бугарско-маћедонском: i,р, л>р, ј.л, т.л и р\>, рл> vib, лт>, претностављајућн да су р и л у бугар.-маћед. консонанти. који се находе у споју с вокалнма. Има сведочансгва о слоготворностн р п л у неким бугареким и маћедонскпм диалектима. Ннје без разлога Вук писао р као самоглас у срце, дрво, црква, јер нначе зна т. и правилно га бележи. За друге диалекге сведоче Облак, Новаковић, Матов Јиречек н Теодоров (велескп, штипски, прилепски, кратовскн, софискн. чепински и дебарски'. За псточне бугар. диалекте то потврђу]у Цонев и Милетич. Правилно је одредио К. да вокални елеменат, ако га има, стоји у запад. дпалектима пснред р u л, у нсточним нре и после њих. Примери нз бугар. рукописа пзвађени не доказују да је при каају XII в. било р јер бн то бнло само граФпчко гшсање сонанангнога р, ноигго у дебар. има r. Калина наводп, да докаже да је било i.p, bp и ер, Облакиакна © то примсћује, да има бугар. и i>p, т.л, само што се нолувокал испред р и л досга касно разцио, али нримерн ер. не доказују да се то гако и пзговарало, као што у хрват. ортограФнји XVI и XVII в. ар не сведочи да се то пзговарало месго сонантнога р Ј(г). Већпна бугар. дналеката © не зна за ер осим чер и жел, које погрешно Калина проглашава за најстарнју — ираслов. Форму ових гласова. Калина иогрешно схвата у за л самогласно у дУжникомб, пУна, u ако истн рукопис има изгубичо u uaa$Huw — очигледни „србизми“, као шго су u био, молио, што ux наводи нз врањ. н ћустендил. диалекта. У бугарском се као и у осталим јужнословенским диалектима и у чешком праслов. гласов. спојевн бр. вл, н pb, pb, л\>, Л1, претварају у r и 1 самогласно, ноглавнто у западним и средњнм диалсктима, док се у осгалима н некима заиадним, који немају самогл. р и л, развно пред р u л полувокал или према одређсним погодбама пре плн после њих. Да су нрешли типовп tbrt. tri.t, Hrt tn.t — у trt, tlt, сведочи нодједнака им © © промена. — Заиаднн се бугар диалекти у овом иогледу наслањају ua српске говоре. Деба]>ски се иак дели у две групе: са самогл. р и л, н са ор, ол место њих: охрид. има самогл. р, л има самогл. ол н малчи, малчвле ; у кратов. има оба сонанга (р н л) и још срп. у (= л); битољ. ресен. © прилен морповски нмају r, а за 1 имају ol: солдзи, јаболки; у ресенск. © о = ov као у словенач. u рус. у прилеп ol, само у сонце-то л испада: у велеском 1= т> јаб^ко и тл: л\>*бок, а±6ок; у еолунск. околини : u 1 с