Delo

484 д е л о реткпм изузецнма. Самогласни изговор р није у свпма маћедон. диалектима једнак као што није ни у српском ни чешком. Питање је, откад је у бугар. r u 1 п која је вредност старослов о о ph. ph, лв. лк, Већина учених људи, што се о овом бавише, узима ове старослов. граФичке знаке као означај сопантнога р и лу Миклошић п Брант узимају да су то били још у прасловен. језику. Облак пак вели да се у нанонскословенскпм текстовима нравплно употребљавају т и i> носле р и л, за тнм п да се могу заменити с о п е, — а то је знак да су после р u л, полувокали пмали обичну вредност. Да је старослов. имао r и 1, то се не може словеначким нотврдитп. ношто он није најо о ближи старословенском дналекат. Облак се не слаже ни с .Гескином да је старослов. имао сонанте р и л место нраслов. вр, ip, вл, *л, с обзпром на консенквентно стављаље полувокала после у u л и на немогућност старословенске граФике да означи сонанте — јер ниЈе веројетно да су за љубав извесној теорнји овакав начнн стављања полувокала пза р и л пзабралп, кад су могли самогласнике р u л бележитп као п сугласнике. За то Облак узима да још у IX у рт> u л** (вр, i>p, вл, гл^ нису имали Функцију сонанта, него да су се пзговарали као што се сада изговарају у сухов. диалекту, т. ј вокалнп је елеменат r и 1 концено © трован на другој половшш слога r*• и Н : кгђve и umlbkna, и ако не мора бптп пзговор у сухов. диалекту идентичан са старослов. За старосдов. бп требало очекивати ri и rу за вг и кг као у град^ u в.гћкл.. Не зна се, је ли у праслов. пред деобу слов. језика в u г у вг u п> одговарало другнм полувокалима из пндојевр. i и и иосталим. У бугарскомаћедонекој области није промена спомпњатих гласовних група у сонанте ишла нодједнако са променом нолувокала на другим местима: у кргвв се г изговарало онда, кад су иначе г и в билп прешли у о и е а кад се ова промена завршила, установио се пзговор «rv. > маћедонским и западнобугарским диалектима место самогласнога л (1) имамо у, особито у крајевима, што стоје у непосредном додиру са српском језиковном облашћу: бугарин за блггарин свуда у Маћедонији, ко.мпромисом је ностао облик булгарски, јабулка — У неким диалектима из ol = l други глас испадне: сонце или има ђл п г. Од средњег Вардара до Балкана протеже се област диалеката, у којима је г = 1. Најиосле се ° v источнн н западнн диалекти раз.тикују у нромени и одржавању сонантнога r н 1 са r н ж (чр н жл) западни имају цр: црн, источни чер и жел-. Мпого впше хвали Облак главе, консонантима н њиховнм (промепама у слоговима н речима посвећене. II ако би се u овде могло наћи чпого интересантннх напомена, морамо се ограничиги само на неколике иојаве н одлнчја бугарско-маћедонскога консонантизма према старослонснском н српском. > том погледу нарочиту пажњу заслужује судба прасловенскнх консонантних спојева dј} stј, скј zdj, zgj, gt и ht Kt. II нрема