Delo

КРПТ11КА II БИБЛИОГРАФПЈа променп ових гласовних спојева онажа се врло лепо разлика нзмеђу источннх н западнпх, управо маћедонских диалеката. У нсточној иоловпни нмамо еамо један реФлекс: шт и жд' који се находе од Ц. Мора до СоФнје и Солуна с обе стране Балкана, обухвагајућп југонсгочне маћедонске централне н јужнобугарске (трачке) поред нсточних диалеката. > диалектнма, шго су на периФерији нсточне половнне, находимо норед шт н жд и гласовне замене, које су обележје маћедонскнх или северозаналнпх днадектнчкпх група. Међутпм се нигде не може новућн тачна гранпца нзмеђу диалеката једне или друге групе, — Најмања је севе розападна група са замено.м ч н џ (дж) (Вндинска Крајина, поред Тимока, Ћустендил, до СоФнје). — Трећу групу диалеката чине онп, који поред бугароких реФдекса оба гласовна споја (шт шт’) (шћ), гич шч жд ж<Г, жџ (ждж) — пмају још u К и к' ( = праслов. tj). £ и г (= праслов dj). Овамо сиадају маћедонскн дналекти у центру, на. северу н западу до Солуна са северне стране (Дебра, Прекодрим, Струга, Гостивар, Кичево, Охрид, Ресен, Битољ, Морново, Белес, Штии, Кратово, Лерин. Боден Мкглен, Костур). Ова област, разуме се. није једноетавна те ће битн разликовања све па места. Северни диалекти, што су у блнзпнн српскога језпка пмају к, К-. г\ ђ мого чешће него на југу: у костурском н дебарском нретежу над гич u жд: у велеском је тешко наћи шч н жд; север се иак разлликује од југа, као шго показују примери: дебар. днадект у Гал.ччнику: ку/la, поК(и нокЈ, ноКно, среКа свеки, иовеки аопрака уз ираКа, вреКа, вреки, неКу, Керка, гаки, и међу, .чега, туђ, туг'а, рађање рг'а. рђиф, а нма легича, ионош: у Прплепу (Новаковић): илеКи ао.чоК, вреКа, сваКа, куКа. Керка, враКати, — рђа .чеђа, туђ, грађанка, eef,a, довођа.ч; у костурск. диалекту веке, аовнке, керка кука ној)СД к^.шча, свеигча, ci* ногиуч), иолуношч, гагичи, — чужда, ирежда, рожоа, Нађе се н у диалектпма нрве групе к', К, i,f) као на пр. у 'Кустанднлу ке, ;река п срешта гитерке, ч је иак ирод])ЛО н на северонсток: че, оче.ч, черка. ночи; у Дупниди: ке. кех, веке. мег'у тако имају Дун. Џумаји (ке кеш н ки.)., Г. Џумаја Казичене код СоФије, Гурматово (шт и ч), Разлог (ке, неку), Разл. Бања Самоков, fe се чује чак у Чеипном. У северомаћ. дпалектпма: кукуш: нејки.ч врејка, седескх, мегу; ајватов: ке, керка и штерке, ме'iy вегите: демнрхис. керка, вејке- и у неврокоп. ке’ ка'х, керкгг. Пре свега потЈ>ебно је одредити природу мађедонскпх гласова к' Л г, ђ, јср нису псти у бугарским и маћедонским дналектима, као што се у срнскохр. опажа разлнка у ћ-гласовима. Новаковнћ вели да су тигласовн у прилепском крају К и ђ, дакле са српским гласовпма идентнчни: Облак, некадашњи „Невернн Тома“, уве{>ио се нз Ј»азговора с људима из тог h-paja у Солуну да. је Новаковпћево тврђење умесно. Вукјеовегласове бележпо с К и ђ, п ако је знао да се нзговаЈкају као к’ и г’ у Ј>азлошк. дпалекту. Облак је, бавећн се у Маћвдонији, особиту пажњу поклањао гласовном квалитету маћедонскога ћ и ђ не само у засебним речпма него u у реченичноме склопу (sanđhi), особиго како их изговарају жене, у овом случају консерватнвни елементп. За к' н К и г' и f} у Дебру