Delo

Д Е Л 0 486 (Галичник, Клење. Обокп) Облак је чуо глас као год у солунској околинп, који завпси од енергије нри пзговору, т. ј, од јачине екснирације. Облак је чуо разговетно £ и £. ако је јачи изговор (expirationsdrucK), к' п г иак, ai;o је слабији: у једног се истога лица опажају минпмалне раслпке а изговор ie био различан у речима, на пр. јасно је и чисто £ u £ у речима: ку£а, међа, туђ (Галичнпк). Облакујена ухо разлпка између к и £, г и £ била незнатна.. Оба су еугласника дифтонзи. састављени из експлозивнога н Фрнкагивнога елемента, само што je у £ п £ Фрпкативни елеменат нешто снлнији него у к п г\ Експлозија бива на препалатум-у за то ннти су чпсти к- ни г- гласовп већ у срединп, отуда u колебање у квалпгету. Што је нак пзговор интенспвнијп, све јачи бива онај споредни звук (gleitlaut). а мања енергнја прп артикулацији не пде на руку ненчаностн н умекшаности. Између гласова к и г реда разлика ie у експлозији која код к'-гласова нпје чпста, а они се споредни гласовн у г'- гласова све впше развијају, као шго се то впдп и код маћед. £ u £ Између сри. п маћед. ћ биће свакако разлике, јер се српски глас артикулује нешто напред, н ако имје врло карактеристичан Фрикатпван елеменат. У људи, • пак, које je пак Облак слушао, кад изговарају £ п f), а родом су били из Охрпда, Прилепа, Белеса, Штипа, Ресна, за које се може рећи да су обракованп, — опажа се промена у језпку у „бугарском“ смнслу. Поред к и £, г ц £ има у нстпм маћедонскнм дпалектима и шч (за шт бугар ) из.прасдов. спојева tj, сгј, скј. па п за секундарно vit ностало кад се изгубе полувокали: шчо (чкто), нешчо загачо: костур. вашча (*ваша-та), нашча (наша-та); уиор. шћ у трпањском диалеку у Далмацији у ш£огод. У овим диалектима има шч Гостпвар, Кичево (Кичава), Нрекодрим, Охрид, Прилеп, Мориово, Битољ Штпп, Велес, Кукуш, Воден, Mb глен, Дорјан, Костур — на југ до северне околпне солунске. У „Бугариову“ чуоје Облак шт, а до њега у Ватилгк-у гич, у Вардаровцима стаЈ>ији на])аштај ш£', млађи шт; у Киречкеју има гич и шт, у Ајвагову само гит. У Дебру је различно: шч и шт на места (Галичник, Обоки, Заборје, Лазар поље-шч; Клење п Мала река-шт; Кратово и Лерпн само шт, Гесен нак истакнуто ш илп шшт, иа се у другим маћедонскпм крајевима т сасвим губп: Велес шо, шшо — место шчо псто тако костурски, воденски, ирнлепски п кукушки ио])ед шчо н шо, нош а ношчи, колунотчи. Облак мисли да је гич старији ступањ од шт, не нак ностало из шт, онако дакле. као што је шч (=стј) у старочешком и ш£ у чакав. исконско. А стај)ословенски је према гиг и жј (жд) могао бити само диалекат на самом југу МаћедониЈе око Солуна. Разлика је пак пзмеђу гич и шту бугарском нсконска, али i|i ирема шт није тч како мпсли Калина. Најстарији сгарослов. споменицн имају шт а не лигатуру цј, доцније све је шт ређе, што исто тако не указује на гласовни квалигет овог споја, као што то не значи ни за у, кад се допнпје све чешће пише S место оу.