Delo

487 КРПТОКА И КИБДИОГРаФИЛА жџ (ждж) со чује у охрид. и нрекодримском: ио/ожџале, гражџали вежџи н вежди re рожџат, чужџи и чуждо, у песмн н туг (туп,). Месго жџ има жд, који процес не допире далеко уназад. ^ маћедоиским диадектима није — у то не тј)еба сумњати — из нраеловенских слојева гласовних tj п d; под истим погодбама после и ш£, \шт) u £ (к) и жд (жџ) u £ (r’), већ је једна нромена старнја друга млађа. Новаковић и Масинг мисле да су £ («’). ђ' (г') домаћи маћедонски гласовн, алн не казују, како се развила друга замена, и у какој генетичкој свезн обе оне стоје међу собом. Маспнг мнсли, да су шт и жд могли доћи и нз црквенога језика, а ако је у Маћедонији од српске владе српска реценсија у црквама внше употребљавана uo бугарска, а међу тим 6u у охрнд. u у другима требало очекивати шт и жд. Није могућно веровати, да су шт' н жд на маћедон. земљншту ирешли у шч u шџ. Кад се пак нма на уму и геограФСка раширеност гласова ћ и ђ у маћед. говорнма—северним крајевима, шго су у непосредном додпру са срнсЕом језнковном облашћу. јужним нак непознати, не може се, др жп Обдак, но да се иретпостави да су то сриски гласовп , који су нрешли из српскога у маћедонски од времена, кад ссверозан. крајевнма владаху Србн (Милутин п Душан). Кад бп £ и £ билп аугохтонскн. морали бн у одређеннм нравц mia бнти чешћи н ређи, растн п опадатн. Овако се пак може прогумачнти шго су ћ u ђ у охрнд. говору ређи но у деберск. п прпленском итд. Ннкога не треба да буни , шго неки нсточнобугарскн диалектп имају к’ н г' (треки. т,к, луге), ношго су се онн врло доцне развили, као што нх находпмо и у словенскпм језицима, у којима није познаго примарно К п />. Српскога је пак норекла к' п г у оним маћед. дналектима, што се јаче одвајају од прилепскога (с К н ђ), и међу њиховпм к' и срп. К није већа разлика, него колпка је међу чакав u шгокав. f. Врло лако можс бити, да су маћедонски f* u £ (к п i’) сачували изговор српских гласова, какав су на нр. ималн у XIV в. У сноменнцима се находи за гит—к. алн се u иначе нознаје да су ти сноменици срн. порскла или под срнским утицајем нисаин: а у многоме није њпхов бугарски п маћедонски , те отуда не можемо узим ги еведочанства за маћедонскп говор Заиста ираслов. tј н dј с v п џ у северозападним бугар. днал. нзгледа као продужење карпат. говора малорускога н више белорус. диалекага — те нас у неку руку унућује, да одреднмо правац сеоби из старе словен. до.мовпне ових племена. — Облак према овом делн бугарско-македонски, пздвојив к н г (К п ^) у ове груие : 1) нсточна и југоисточна — гит п жд ■ 2) северозаиадна (у Вугарској) f п џ: 8) маћедонсна — шч н шК (= стј п скј) и жд — но одбнтку југопсточних н северозападних ; н 4) северозападна — маћедонска груиа (Охрнд, Прекодрнм) — шч и жџ (ждж). Псто је тако вредно нажње појава еиентетнчнога л. Доста смета неједнако држање маћедонскога према епеитетичном л, ако би се он хтео идентиФиковати са старословенским. За то што пређе маћедонскн дналектп ue беху проучени. а иоред тога што се тиче онентет. л беше