Delo

КРНТНКА И НИБЛИОГРАФиЈА 489 нознатог дубровачкога иесннка u ннсца Мавра Ветранпћа Чавчића (Archiv X\1I стр. 505 545.). До сада )е ова алегориска развучена песма била унраво загонетка у нашој литератури, н да је одгонетне или иомогнс да то буде, прихватио се посла иисац овога чланка. али унапред признајући да није могућио дати поузданпх одговора на сва пмтаља што овде искрсавају. Као да је ова несма историска слика одношаја из иесннкова живота нспреплетанпх с успоменама на многа места из дела старих класичких н средљовековнпх цисаца, која је песник чпгао , а Ветранић је заиста чнгао као ретко који други. Несма није довршена, то је смрт песникова спречпла, да не добпјемо цео спев, који бн нам нначе могао бнти много јаснији и разумљивнји. Пз склопа се снева видн, да је песник на ii. врло много времена утрошио, јер изгледа да га је почео у 53. годпни свога живога , онда кад се песник нотуцао но Италијн од немила до недрага. бпв нринуђен уклонити се нз отиџбиие. Основна мисао спеву биће да пзнесе човека у три разлпчна стања: кад греши, кад се иоправља и усавршава — слична дакле основној мн■сли у Дантеовој : „Divina comediau, те се према том Ветраннћ може убројати у иодражаваоце Дантеове. Ово је у голпко ире могућно, јер је Ветранић од оннх дубровачких песнпка . kojh је највише осећаја имао за оно што је позпгивно и реално , н ако је сав свој век провео у манастирској тишини и самоћн 0 том сведоче н многе друге песме љегове. — Као што основном идејом својом Ветранпћев енев наликује на Дантеову „Божан. комедију“, тако исто на љу наликује п у појединостима (шума — знак моралне покварености ; казне - символична слика падања све дубље у грехе : мишљењеда је највнше грамжљивост крива. што је човек запао у иороке: слагаљс у стиховнма п т. д.). Медини је огледао изближе да одредп изворе Ветраннћеву .,11елегрпну- п нашао, да је поред других пзвора пз класичке днтературе особпто Овид послужио граћом Ветранићу (МетаморФОзе). Сама пак алегориска слнка, каку пружа Ветранић у „ 11 елегрнну“ nuje оригинална, јер је песник могао наћи досга сневова у талнјан. лнтератури са сличшам задатком, само игго у љнма оне усноменс пз класичке мптологнје леио могу остати, док не нриликују Ветраннћевој пеоми. — Према нссамоставности спева пзгледа да песник није нн пмао илана, ио којем би нзрадио свој спев, већ изгледа да је певао иод утицајем лектире, за то на нр. у ночетку видимо трагове од утицаја лектнре »Дантеове „Бож. комедпје“ н романтичних епоса. а доцнпјс од Овидових Метаморфоза За то „Нелегрнн“ пзгледа као низ епнзода мећу собом иовезанпх само с помоћу личности путникове. 11 у „Пелегринуи се могу наћн многе од оних мана, што се могу наћп у другим песмама Ветраннћсвим: жалостнван — елегичан тон, љубав к оиисима природе и предела, растегнутост, честа ионављаља и инвокацнје, које просто нпсу умесне- Ова страна претеже над добром — онпм леиим описима природе. „Пелегрин“ поред свнх својих недо-