Delo

522 Д Е Л 0 Шрепедова н оваква. каква је, добро доћн свпма, који ннсу колнко толнко упознатн са hobhjom руском књпжевношћу. Изазо е лп она у читалаца пнтересовање за дела одличних рускпх књпжевнпка п подстакне лп у њпма жељу да се са руском књпжевношћу што боље упознају, књпга je г. Шренела постигла успех, којп ће бптп кадар заклонптп јој све недостатке, од којпх она, као што ћемо впдети, нпје слободна. Том својом страном она може битп од корпстп чптаоцима, п кад бп само no њој требао оцењиватп књпгу, оцена не бп могла бптп нп оштра нп неновољна. Начпн пак којим се г. Шрепел послужио састављаЈ'ући ово своје дедо пада у очи, да се најблаже пзразнмо, својом необичношћу, којој је једпна добра страна, што нам може показатп, како се могу на брзу руку без велике муке u студије, Фабрпковати велпке књпге. Мп смо добро одмерилп значај овпх речп, које ће свакојако немило зачудптп наше читаоце којп знају да се г. Шрепелу, као академпку п впћеном књпжевнпку, требало чуватп да баш он сам даје прпмера за метод рада, који бп код других осуђиваоИоле бољи нознавалац новпје руске књижевностп, добпвши у руке ову књпгу г. Шрепелову, морао је застатп код бпблпограФпје, којом се нпсац, како сам каже, служпо састављајућп ову књигу. Ту је већ могао наћп повода да посумња у исаравност метода, којпм је г. Шрепел мислпо да му је допуштено послужптп се без штете ио свој књпжевнпчкп глас. Кад се има на уму, да је г. Шрепел морао, или бар требао, проучитп самостално сва дела пнсаца, о којпма је писао, обиљу библпограФије којим се, велп служио, допста смо се дивплп, кад не бн било извеснпх знакова, по којима нам доста чудновата пзгледа вредноћа, која је г- Шрепелу давала могућностп да, уз остале и многобројне своје стручне послове, савлада и овако тежак u огроман посао. Међу делнма без којих се овакав носао не бп могао нп раднтп, г. Шрепел наводи, п таква којима се ниједан озбпљан писац не би служио. Којп велп, на пример, да се служио Пипиновим великим делом о Прелинскпм, томе није била потребна о Прелинском популарна књижпца Протопова, не само за то што он нпје тако ауторитетан иознавалац рада Прелпнскога, него п за то што у њој нема нпчега, чега не бп бпло у Пинпну и опширнпје и боље. Ко бп се, да ово прпмером покажемо, имајући студпју г. Вуловпћеву о Бранку, служио u библиограФијом Бранковом у збирци животи знатних Срба млађега колеиа од Др. Поснпковпћа, тпм бп самим показао да не разуме иосао који ради, а иошго се то не може нретиоставптп код г Шренела, оваком се раду морају тражитн друге побуде. Повише је оваквпх примера, да г. Шрепел, поред капиталних дела о сваком од ових писаца, наводп и поиуларне књижице : Кривенка о Салтикову, С оловјева о Достојевском, Аненске о Гогову пт.д. Зашто је г. Шрепел овако радио, видеће се доцнпје. Овде само констатујемо OBaj’ факат колико да се има на уму. По нашем уверењу г. Шрепел се, покрај ових књпжпца, служло само још делпма Bornja о руском роману,