Delo

Б Е Л Е Ш К Б 535 ПРОСВЕТА. Школеу Ауетро-Угарској. — У целој Аустрији има 36.680 осповенх школа са 93.394 учитеља и око 6 милиона деце. Учитељских је школа 147 са 1713 учитеља u 14000 ученика. Гимпасија и реалака има 446 са *6113 прОФесора и преко 60000 уче* ника. Свеучилишта има 11 н то у Бечу, Прагу (два: чешкч и немачки), Пешти, Грацу, Лавочу, Кракову, Пнзбруку, Колошу, Загребу и Черновицу. На тим университетима има 1190 npo-aecopa, а уписаних слушалаца 19 000. — Техиичкпх школа има 7: у Бечу. Пешти, Прагу (чешка и немачка), Брну, Грацу и Лавову са 261 проч>есора и 3000 ученика. Других школа као трговачких, обртних, поморских птд. има 1326 са 8193 насгавника u 14800 ученика. Више школе у Северној Америцн. Виших школа („колегија* п »университета*) имају здружене северо-америчке државе свега 413. Uo службеним подацима (пане^еппм у руском „Журн. минист. нар. просв.“ за децембар 1894. r.) број свах наставника у 1889—1890. школској години износиоје 7918 (од којих 6835 мушк. и 1083 жепск.), а ученика 118.581 (или 93.092 мушкараца u *25.489 женскиња). На нздржавање свих 415 колегија утрошено ie те године 10,801.918 долара. У овам се школама уче мдадићи и девојке у добу нзмеђу 18. и 22. и 22. u 25. годипе. РАЗЛИЧНОСТП Српска банка у Загребу. — Ресултат унпса акдпја овакав је: уппсан> је 45.238 акцпја а уппсалп су пх 5-300 акцпонара u то уппсалп су по 1 акцију њих 1674 акцпонара; по 2—106';поЗ—412; но 4 — 135; по 5—804; по 6 — 71; по 7—18; по 8-30; по 9—2; по 10—579; по 11—2; по 12—12; по 13 —1; по 15—47; по 16—2; по 18—1; по 19 1; по 20 — 145; по 21 — 1; по 22—1; по 23—1; по 24—1; по 25—46; по 26 — 1; по 27—1; по 28—1; по 30—52; по 32 — 1; по 40 26; uo 42 — 1; по 45—2; по 50—57; по 60—10; по 70—2; по .80—2; по 95 — 1; по 100—66; по 130 — 2; по 150—4; по 155 — 1; по 200—9; по 250—3; по 300—4; по 400 — 1; по 500 —3; по 1000—4 акционара. По местима уппсао је Загреб 9650 акцпја, Шпд 1590, Мптровпца 1476, Впнковцп 1198, Рума 1158, Београд 1150, Срем. Карловцп 1141, Брод 1019, Пакрац 1004, Сарајево 1002, Вестово 1000, Земун 959, Мостар 905, Вуковар 808, Горњи Карловац 80Доња Тузла 671, Коренпца 568, Новп Сад 537. Беч 514, Огулпн 463, Пр једор 424, Госпић 423, Сомбор 415, Беловар 398, Дарувар 390, Сентомаш 357, Нова Градишка 357, Брчка 345, Копривнпца 333, Бос. Градишка 330, Осек 330, Ст. Пазува 325, Бељпна 310, Глина 272 Пожега 266, Бањалука 244, Ст. Градишка 227, Гомнрје 222, Бршац 219, Будимпешта 213, Хајлброн 200, Сисак 197, Дубровнпк 193 Ирпг 193, Сегеднн 191, Панчево 184, Дервента 167, Бос. Крупа 157, Товарнпк 154, Белегпш 151, Шамац Бос. 150, Каменпда 150, Петриња 149, Голубпнпи 144, Инђпја 141, Тур. Бечеј 137, Двор 134, Фпјума 130, Бел. Бечкерек 125, Окучане 124. Грачац 122, Топуска 119, Костајнпца 115, Вел. Кпкинда 115, Бос. Новн 115, Јамина 113, Ердевнк 111, Петрово село личко 105, Јасеновац 103, Стари Бечеј 102, Медаре 101, Блацко 100, Суботпда 97, Шабац 92, Бошњацп 82, Бел. Писанпца 77, Котор 75, Нлок 75, Дољ. Лапац 74, Врбовско 73, Арач 67, Лзубљана 66, Грђевац 62, Впрје 61, Лпјевно 60, Прњавор 60. Оточац 60, Модош 60, Ст. Андрија 60, Мелонцп 59, Јабуковац 59, Черевић 57, Долово 5 , Чортановци 53, Дар 52, Дубица бос. 51, Бечко Ново Место 50, Захрин 50, Помаз 50, Сењ 50, Меченчанп 50, Трст 49, Бела Црква 45, Војнић 43, Вел. Барна 43, Опатовац 42, Зворнпк 41, Модрич 41, Бос. Брод 4ft, Краљевчанп 40, Гарчпн 40, Моровпћ 39, Бнхач 38, Задар 38, Батајннца 38. Ковпљ 38 Л"дпнци 38, Црквенн Бок 38, Почптељ 37, Хусоње 37, Н. Сланкамен 36, Плашки 36, Варјаш 36, Бингула 36, Ст. Паланка 35, Борово 35, Беочнн 34, Добој 33, Кнез 33, Вараждпн 32, Дубпца 31, Имотски 30, Сивац 30, Северпн 3*0. Ловпнац 30, Немет 30, Мешинска 30 акцпја. Оетатак 8581 акцнја уппсано је у 481 мањнх места. По земљама уписала је : Хрватска п Славонпја 32.466 акцпја; Босна и Херцеговина 5695; Угарска 4129; Србија 1425; Далмација 6 2; Доња Аустрија 564; Немачка 200; Крањска 66; Истрија 49; Црна Гора 20; Бугарска 10; Гумунска 6; Горња Аустрпја 3; Штајерска 2; Турска 1 акццју. Алу.чпније. — Од неколико годпна на овамо чнне се разне студпје о прнменн алумшшја за нндустријску употребу. Нознато је већ да је употребљен у марннп као оклоп за нзвесне лађе а сада се чине огледп да се употребп за справљање котарица које се спуштају на дно реке и мора и које служе за извлачгње земље п других стварп са дна морског е речног. Исто тако употребнће се за обмотаче морскпх каблова — подморског телеграФа — као п за лампе спгурностп које се употребљавају у рудокопима протпву експлозпвнога гаса u т. д. Ово је пптање ннтереспо у толпко, што се употребом алуминија добива 50% од тежнне. IIIto се пак цене тиче она с дана на дан све внше пада, јер док је килограм алумпнпја у годинн 1853 стајао 1000 Франака, постуино је пао на 112 Фр. у год. 1858, на 44 дин. у год. 1889.; на 11 Фр. у год. 1891.; на 8—10 Фр. у год. 1892.; а данас је 5—6 динара. Титан у Академијн наука у Паризу. Равво је сто година, како је Klaproth, славнн немачкп путник открпо један црнкаст мпнерал, којн је нашаа у бреговпма Ђурђнјанске и којн је у себн садржавао тптан, чу-