Delo

536 Д Е Л 0 дновату материју од које се до данас могло добнтн само неколкко атома. Г. Моасан члан Академије наука у Иаризу славио је стогодишњицу овога научнога догађаја представнвши својим колегама у Академцји више кила металнога титана у облику као што изгледа комађе истопљена цинка и величине иеснице. Ово тело добио је г. Моасан номоћу електричног огњишта, на коме је произвео тако велику температуру којудосад у својим експериментима није могао постићи. Како је могао да произведе топлоту од 300 коњских електричних снага, успео је да истопп један од најтврђнх u најотпорнијих минерала који понајвише личи на металоид. Овај леп успех Француске науке употребиће индустрија, без сумње, врло корисно. Јер збиља овај метални титан дивно се меша са гвожђем и у изгледу је, да се овом мешавином дчбије челик, који ће у многоме нревазпћи чувени челик пз Дамаска и онај пз ШиФилда (Schefjielđ). Титан, метал, налази се у природи на много места, али не у великим количинама, и то не чпст но као титано-киеели анхидрид (анастае Брокит, Рутил) у гвожђу и другим минералима, у гвозденој руди. Титанска гвоздена руда (Нлменнт), минерал, нрн, мрк. По Илменском језеру, код којега га има, и добио је оно друго име. Канал северно-нсточнога мора. — Готов је и јун i меседа ове године свечано ће се отворнти канал, који водн пз источнога мора (балтискога) у северно море, пресецајући Јутланд (Данско полуострво) и избегавајући пролаз кроз Скагерак и Категат. Канал је удешен тако да могу њим и великн ратни бродови пловити Он иде од Килскога Залива, управо од Хилтенау до Брунсбита, на утоку Елбе у северно море. Немачка је за дан свечана отварања позвалаu остале државе да у свечаности учес.твују, н оне су су се нозиву одазвале, а међу њнма п Руеија II Француска. Железница Солун-Серез. — Од железннце нове Солун-Серез-Дедеагач, која се ту има да веже с цариградском нругом, недавно је предат саобраћају део Хаџибеглук-Серез, како јавља „Цариградски Гласник“. Нов проналазак. — ПроФесор на рударској школи у Леобену, Шнабслегер, пронашао је: да од мркога угљена нрави кокс. Овај проналазак ако се као практичан покаже и утврди имаће u за нас велике вредности, јер се зна да у нас мрког угљена пма у знатним количинама. Румунска влада као што јављају Belgrader Zeitung, изаслала је већ у Леобен једнога свога рударског инжињера да нови ироналазак о iaj проучи. ЛНЧНИ ГЛАСОВИ Мплпвоје Макснмовпћ, један од млађих књижевних [снага несрећно је свршио свој живот 2-i. јануара ове године у Бечу. Максимовић је био одличан ђак и уживао је иотпору Српске Матице. Знао је добро руски, пемачкп и Француски, те је с тих језика врло лепо преводио. „Стражилово“ је нарочито почешће имало његових превода, аједан је „Вјерина љубав“ и посебно оштампан. Максимовић је брат нашем сарадеику Јови Максимовићу, проФесору. Његова смрт потресла је његове познанике, што сведоче и опп тужпи некролози, који изидоше у„Омладини“, „Дневном Листу“, „Срп. Застави“, и повосадсаим листовима. Нека му је вечити спомен међу нама. Др. Впљем Душад Ламбл проФесор варшавског упиверситета умро је недавно у Варшави. Ламбл је родом из Чешке, у којој је и свршио науке те 1849. постао доктором меднцине. Одушевље'1 словенском идејом узајамности путовао је’ много no слоненским земљама, а нарочито по словенском југу. Неко је време пробавио код пеумрлога песвика „Горскога Венца“. Плод његова боравка у Црпој Гори био је ииз расправа о рибама јадрапскога мора. Од 1860. године проФесором је био па руском университету. Од његових радова имамо нарочито да поменемо • „Поглед на Босну“ u „Европа у ногледу етнограФском“. Ламбл је б..о у иреписци и с оцем наше новије књижевности, Вуком Караџићем. Сахер Мазох. — 25. Фебруара умро је немачки књижеппик Леоиолд Сахер-Мазох. Овај плодни пемачки писац рођен је 15. јануара 1835. у Лавову. Годипе 1870. изишло му је овеће дело „Каинов запис“; оно привуче на се пажњу критичара и они ra похвалише. Његов је рад био плодан. Написао је до 40 свезака романа н новела, од којих су доцниј-i све горе бнвале. Сахер Мазох нревођен је у нас почешће и не само дневни листови већ и нашн књижевни донели су по коју његову повелу. На нашој позорници представља се од 1879. године његова историјска шаљива игра у иет чинова „Човек без предрасуде“, а у преводу Ђоке Миловановнћа. Чееаре Капту. — Талијапски паучник и песник Cesare Cantii иреминуо је 26. Фебруара у 88 годиии својој. Од његопих дела парочито се спомиње Светска историја у 35 свезака. Омање његове стварчице иревођене су и у нас. „Матица Хрватска£< издала је 1880. годипе као једну књигу својих издања (38.) у преводу Ив. Деспота његово лепо дело „Здрав разум и поштепо српе“«.