Delo

о 18 Л Е Л 0 културних предуверења изнесе на свет остатке словенскога народа на љеговој родној земл>и у саксонској Лужици и Бранденб^ ргу за санога себе и на славу свега илемена сл ^венскога — аодшањем Матичнна Дома, Она је одлучнла, да ведесете године свога иостанка, год. ! 897. ударн темел, Народном Дому, којн би представл.ао видљиви центар лужичко-српскога народнога жнвота, а у ком би се држали народни зборови, ]>азнн друштвени скупови u јавиа иредавања; у њему би била смештена библиогека, читаоница, архив, музеј, штамиарија, једном речи он би служио за све оно, што удругих многобројннх народа чини њнхов културнп организам. Такав дом стао би нреко 300.000 динара. С тога је нотребно помоћи са свих стран i словенскнх, те је и одбор Матице Лужичких С,>ба р .заслао позиве за прикупл.ање прилога за Народни Дом. Ко да 300 динара постаје оснивачем Народнога Дома, а ко 3000 почаснпм чланом Матице и његово се нме уписује у књигу добротвора и помиње сваке године на годишњем скупу Матичину. Ситни.ји прилози примају се са захвалношКу и предају јавности. Српски народ не треба да изостане иза остале браће сдовенске, већ треба да и он нритече у помоћ прилозима својој браћи на северу. Уредништво „Дела1* објављује радо, да ће и оно примати сваки приложак за Матичин Дом и слати га иреко д-ра 'Борђа С. Ђорђевића, повереника Матице Лужичких Срба, Матици Српској у Будишин. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Ннк. Николајевић Страхов. — 24. јануара ове године умро је у Петрограду у 68. години знатни руски критичар Ник. НиKo.iajeeufi Сграхов. Он је рођен 4. октобра 1828. у курској губернији. Учио је прво у духовним семинарима, а по том универеитет у Петрограду, одавши се фисици и математицн. Дуго је година био проФесором тих предмета у средњој школи. Био је за тим сарадник „Времл“ и „Епоха“, уредник „Отечественил Записки“ и најзад помоћник уреднику „Журнала министарства нар. иросв.и Год. 1873. би ностављен за библиотекара царске библиотеке, а 1885. до!,е у пенсију. Од главнијих радња његових да поменемо: Свет као целина, Прилози историји литерарнога нихилизма, Наш бој са jaua.io.H, Нритичке студије о Тургењеву и Толстому, итд. Александар Илић Незе.љонов, проФесор и литер. исто])лк руски, р. 1845. f 1896. у иочетку Фебруара. — О живогу и раду овога у нас мало познатога Руса немt се м ioro говорчти: он ее своди у неколико речи: био је ироФесор и радник кабинетски. Син нетроградскога чиновник.1, с м Негрограћанин и провео је свој век у Нетрограду: ту се учио, ту служио — век вековао. Иред смрт нотражил је тоилијуг да одржи своје трошно здравље. Ко га. је год иознавао, не би номислио да ће Ал. И. и толико проживети. Пре четири и но године писац ових редова видео је први пут Ал. И. и слушао његова предавања из исто1»ије руске књижевности. Кад га је видео онако слаба, да се иење на катедру и кад је чуо болесннчки иашаљ, која је ирекндао нредавање — мислио је, да су ти месеин јесењи последњи, нгто ће моћи проживети тај малени и слаби проФесор. Али какво је било изненаћење кад је и јесењег и пролећњега полугодишта имао прилике да види, како он уредно и тачно ка > сахат врши свој свети наставнички нозив, како својим милим говором задобива и привлачи своје и ико не многобројне слушаоце. Тако се Оорио и радио као најздравији више но десег година. Те му трудове не може ниједан од његових ученика заборавити. Оддичан знадац Пушкина и књижевностц друге поле XVIII в. Њезељонов је нарочито бирао курсове за своја предавања из тих области, али је исто тако и надругима умео заинтересовати своје слушаоце. Његови курсови о Бјељинском и о СловеноФилима, где су истакнута два руска критичка нравца, могли би бити украс ма које аудиторије. Осим монограФија о појединим иитањима из руске књижеиности, нарочито о Нушкину ТБезељонов је написао одличан уџбеник за иеторију руеке књижевности, који је намењен средњим школама, али који је згодан за свакога, који жели упознати се с овим предметом. Како сазнајемо један добар зналац руског и руске књижевноети спрема се да нреведе ово ваљано дело. Завршујући ове редове, као ученик и поштевалац А. И. — знам да ће и сви други, који поштују рад, труд и савесно вршење својих дужности са мном ускдикнути: Нека ти је вечан спомен ме^у људима и мир праху твоме, чесгити учптељу и трудбениче! (-»)