Delo

f милош Д И М И Т Р И Ј Е В И IV председник Матице Српске. Након 12 дана по смрти митронолита сарајевскога Ђорђа Николајевића нестало је с овога света још једне знагне чнњенице у ерпском народу. Иредседник Матице Српске 20. <i>eбруара умро је. Милош Димитријевић рођен је 1824. год. у Старој Кањижи ; гимнасију је учио у Карловцима u Сарвашу, филосоФију у Пепгги и права у Еперишу. Год. 1846. положи адвокатски испит, те се настани у Илоку. Год. 1849. ступи у јавну службу као срески судија и служио је непрестанце до 1865. год. одликујућп се праведношћу, савесношћу п марљивошћу. Те га годнне изабра кулпински срез за посланика за угарски сабор, а 1868. бп изабран за иотпредседника Матице Српске иоред д-ра Јов. Суботића, који је био нредседником. Тада су обојица имали да одбију први напад на Матицу и одбили су га часно. Год. 1869. би изабран за новосадскога великога судпју u постављен за главнога школскога надзорника бачке жупаније, у ком је звању био све до 1875. године заузимајући се живо за све то време за вероисповедне народне школе. Године 1888. би изабран за председника Матице Српске, у којој је почасти био све до смрти своје, а тим се хтело да да израза захвалности за његове напоре о очувању самосталности Матице Сриске. Његов рад био је од велике корпсти за Матицу. Поред почасти избора за посланика,’ прво кулппнскога среза, а за тим шајкашкога, одликован је покојни Димитријевнћ и од Србије св. Савом II степена, и од Црне Горе Даниловим орденом III степена. Приликом његове смрти изјавише Матици саучешће: Краљ Србије, кнез Црне Горе Академија Наука, коју је заступао при погребу академик Змај Јован Јовановић. Југославенска Академија, Матица Хрватска нтд. УРЕДНИК Др. М. Ђ. Миловановић ВЈ1АСНИН Ст. 31. Протић