Delo

-30 Д Е Л 0 које стајаху као одвратне закрпе на тој пољаници. Негда китњасте врбе сада стајаху с поломљеним грапама, с ољуштеним н немплосрдно исеченим стаблима, жалоено, безнадежно, мислиш да за чим тајно жуде... Пољаница беше даље изгажена, онакажена. Близииа човека, дивљака с његовим инстиктом за пустошење. непријатно сс огледаше на том, некада цветном месташцу, на коме беше сасганак заљубљених момака и девојака. Неколико жутих гомила неска, заосталих од поплава, чпњаху да слика ове некада дивне зелене пољанице изгледа још жалосније. Дошавши до пзвора Дебрјански га нађе пресушена. Жу(орења не беше. Празан његов вир је био засут ггеском; густи •бурјан наоколо и висока трава и коприва сведочаху да већ годинама овуда не корача човечја нога ио воду; заједно са животворном струјом беше гтресушио и извор живота, смеха и јасних гласова младости. И извор беше умро ! Тужно, тужно. Дебрјанском нехотпце засузише очи. Умро и он, умро и он : Смрт на све стране, и пустош и рушевине ! Време је метуло своју страшну руку на све оно што је пре двадесет година веселило очи, наслађавало душу. Где се крије овде живот и радост ? Све сгаро, опало, посрнуло. Мислпш, да је с људима заједно и село остарело... А ја? Дебрјански се поне на кола ожалошћен, обузет тешким осећањима, бледа лица, као човек који долази из гробл>а, у којем му је закопано највеће благо. Он продужи пут по живонисној струмској долини, али му туда више нншта не привуче пажЕву. Превод с бугарског