Delo

ПАЛИ^АР - ПРОСЈАЦ — ао Алвнсандру Суцо. из године 1831. Један ратник стари, са просјачком торбом, Са штапом у руци, са пшоском о врату, Рећи ће детету, своме иутовођи: „Стани малко синко, не хитај толико ! Лакс ј' теби, брајко, ти очн имадеш, Ја вид изгубио, код Мисолончије, II још једну ногу ђуле ми однело ! — — Где смо сада, синко, на ком ли смо добу ? Да ли сунце сјаји, ил' се сутон хвата ?” «Ноћ је оче, мрак је, — ево Науплије !л <,Шта, зар НауплиЈа?!м— — <,Зашто илачеш, старче?” «Сећам се старине, — шта сам негда био ! Ха, зар Наунлија ? ! — са Сабшом у зубма, Први сам јурииГо на град Паламиду,1) Са стене на стену скачућ, као срна, А сад једва крећем полумртво тело ! * * * Ах, ослеиео сам ! — — Не видим планине слободне Еладе, Нп китњаста поња крвљу запојена Нит’ слободио ј’ сунце светли оку моме ! Сад је друго време. — миран живот живи: Само ја, да живим, тумарам по свету, Ila.iaMu.ia име јс граду у вароши Наунлији