Delo

32 Д Е Л О Проводећи ноћи без крова на путу, Сада сам сиромах, туђин у Еладп, •Туђии у Елади, туђин у свом дому ! Деца у Елади не знају за старе, Жртве, борбе старих. дали забораву; Свет се променио, друге су прилике, У том злом времену, тражим стара друга; Једног старог друга, јуначкога доба. Авај, зла судбина све је уклоннла, Једне у гомилу, друге — у заборав ! * * Ој, ви туђи људи, што ми се смејете ? Зар су вама смешне моје очи слепе ! Или вам је смешна моја нога хрома ? Или вам је смешно моје рухо старо ? Зар се не сећате, шта сам негда био ? Први Поликари Марка Бочарпса ! Стара Фустанела, што на мен’ видите То је поклон скупи храброг Карајскака. Ова бритка ђорда, што ми бедра жу.ви, — Ако више нема злата и корала. Спомен ми је други врлог Томбазиса. Славни сте јунаци, И ако сте мртви ! У сиомену света, ви живите вечно Мртвн су шго живе толики јадници, Што гробове ваше грешном иогом газе ! Шта, ти снаваш синко? дуга т’ моја прича? Ноћ важда је прошла? Хајд да.ве у прошњу ! » Itpairjoc