Delo

СРПСКА ЕМПГРАЦи.ТА У РУСП.ТП 37 српска насеобпна за одб[»ану границе, а министар војни, кнез А. И. Горчаков усвојио је тај предлог „ценећи храброст н јунаштво овога народа”, па је уз то, додао, да се Кара-Ђорђе постави за «атамана српскога народа.“ Али се баш у ово време дешава нешто, што је дало по* вода доцнијим неспоразумима, којима је ириродна последица била незадовољство с обе стране. — ГроФ Стакељберг je доставио својој влади, да је аустријска влада, дајући му пасоше за Србе пресе.Бенике, непрестано наваљивала била, позивајући се на своје уговоре с Турцима, ,,да се ови пресељеници настане у местима, која се не додирују са Аусгријом, далеко од њених граница,“ и да је он дао, у том смислу , обећање аустријској влади. II министарски савет је нашао, да би настањнвање Срба у Бесарабијн било иротивно томе обећању, а, сем тога, и неудобно због близине турске границе, нарочито још ако се хоће од њих да уреди војничка насеобнна. Војвода Де-Ришеље је, на против, мислио, да се ово обећање бечког посланика не може тицаги и турске граннце, па је поводом тога писао: „Познато је, да су Срби народ храбар и једнодушан, једне вере с нама и да су на делу доказали сталност у верности и издржљивост у подношењу најтежих напора за време прошлих бојева с Турцима, када су нам. храбро се борећи, гшмагали у победама. Настане ли се у тако угодном месту, каквим ће се користитн , моћиће ускоро поиравити своје растројено стање и избавити касу државну од великих трошкова, који су неопходни, ако им се хоће помоћи. Овде живећи онн се могу умножавати новим досељеницпма. А за доказ користи која би се нмала, кад бн се од њих створили војнички граничари, служи бугска војска, састављена од разних туђинских народа, који се не могу ни у ком случају поредити са Србима, а опет је показала и показује толике користи и најсјајиијих успеха у знатним победама над Французпма.” * Све су ово били претходнн послови, са којима нас је требало упознати, да бнсмо могли правилно схватити повод неспоразумима, који су доцније поникли.