Delo

38 Д Е Л 0 У септембру 1814 годипе дошло је у Хоћин, у два маха, свега 535 људи, међу којима су била и 4 свештеника, две војводе (Димитрије Стевановић из Београда, и Риста Исајиловић из Крушевца), јагодински старешина Момир Стојановић и неготински буљубаша Станоје Капе. Од осталих су се само 19 назвали земљорадницима. а сви су се остали записали као занатлзје и трговци. У октобру исте године дошли су Кара Ђорђе с женом, кћерју и два сина, Младен Миловановић, Јаков Нена довић, Јанићије Димитријевић, Лука Лазаревић идруги са својим породицама. Са њима је био и митроиолнт Леонтије Ламбро. Свега је било 25 породице са 114 душа и сви су размештени били по становима у Хоћину. У скоро по доласку ових пресељеника јавио је месни командант своме претпостављеноме, да се онп налазе у таквој оскудици, да, немајући средстава за дневну нсхрану, продају своје оружје и неопходно своје одело, те за тако добивени новац купују хлеб и друге потребе, и да је он због тога одлучио скупљати од месних становника што треба за њихову исхрану. док не добије о том нарочите на редбе. Добивши овај извештај, Хартинг је одмах послао команданту у Хоћин 3600 рубаља из суме, која је за Србе одређена, и наредио, да се на сваку душу издаје по хлеб и Фунта говеђине. Министар унутрашњих послова известио је био о свему овоме ми.шстарскп савет, који је, покрај раније суме, одобрио да се одмах још 300 000 рубаља пошље у Кишењев. А сем тога је, по предлогу министра спољних послова граФа Неселроде, одређеио било, царским указом, за 1815 годину иомоћи: Кара-Ђорђу 1000 дуката, митрополиту Леонтију 'iOOO рубаља асигњ, Младену и Јакову по 3000 рубаља, а осталима, према њихову звању, 2000 до 500 рубаља — свега 55.350 рубаља асигн. Хартинг је отправио П. Добрњца, ,,сербскои нацш подиолковника”, који је у Русији дошао још 1811 године, да тражи и изабере земљу око Дунава, п овај је изабрао место Табак у томаровском срезу. У то нсто време управник Бесарабије јавио је министру унутрашњих послова, да је међу Србима више занатлија него земљорадника и да већи део ових занатлија и није срнскога рода, него да су Арнаути и Грци, којп се ни у ком случају не могу изједначнти са правим Ср-