Delo

39 СРПСКА ВМПГРАПИЈА У РУСИЈИ бима, јер се ови, као земљорадници, разликују врло много од н.их вредноћом и знањем земњорадничкпх послова. С тога би ове, ио мишљењу Хартингову, требало растурити по варошима, давши им извесну помо^, а праве земљораднике, због њихове малобројности, разместити ио бугарским колонијама на Дунаву. На основу тога је министарски савет одобрно по 50 —100 рубаља на главу и допустно занатлијама , да се могу разместити по свима варошнма у Русији, где којн хоће. Питање пак о месту, где ће настанити остали Срби и њихове поглавице, решено је највпшом ресолуцијом, по извештају преседника министарскога савета од 20 јуна 1815 године, овако: Срби ће се настанити у новоруском крају, а на вољу им се оставља да бирају: или да буду војнички граничари као Козаци, или да се користе правима као и остале колонисте. Према овоме је министар унутрашњих послова наредио управнику Бесарабије да прекине сваки даљи рад око настањивања Срба у његовој области и да пита све, не изузимајући ни оне који су уз Кара-Ђорђа, како хоће да се сматрају. Хтедну ли бити војнички граничари, да се иитају како желе, да ли као бугска козачка војска или друкчије; усхтедну ли остати као колонис ге, онда да нм се објави, да се могу настанитп у херсонској или тавриској губернији онако, како је то раније објављено Миленковићу. Ако и иоглавице узажеле настанити се као колонисте, потребно је знати, колико би земље хтели добиги на породицу нли на душу, и могу ли се настанити о свом трошку, не тражећи помоћи од државе Министар унутрашњих послова известио је министарски савет, како су се већ неки од Срба настанили у Бесарабији као земљорадници или занатлије, те би и држави било од штете, да их сад пресељује, а и они би се сами знатно оштетили. Оставитп их у Бесарабији, неће бити у суштини противно обећању, које је гроФ Стакељберг дао аустријској влади, јер се оно тицало поглавито вођа. Оне пак Србе, који би пожелели бити војнн граничари, треба све без изузетка преселити у новоруски крај и придодати их бугској војсци, пошто их није много на броју, да би могли саставити засебну војну насеобину. Дворски саветник Крајевски, који се разабирао о свим овпм питањпма, јављао је, да је «међу Србима већи део занатлнја и Фабриканата(?) који мучно