Delo

CPIICKA ЕМИГРАЦИ.ЧA У РУСИЈИ 43 Кара-Ђорђе је међутим, добивши допуст за пут у Петроград и помоћ путну (у 5000 рубаља), одмах оставио Хоћин и у мају 1816 године стигао је био у Петроград заједно с M.iaденом Миловановићем, секретарима Димитријевићем и Тодоровнћем, војводом П.Бакићем и кагштаном Чардаклијом. Чим је дошао, дао је мпнистру унутрашљих нослова изјаву, да је његово писмо било изазвано поступцима Хартинговим, који су га раздражилп, да оно нема никаквог пресуднога значаја п да он, на протпв, од свега срца жели потпомоћи добре намере владине у ногледу пресељаваља Срба и да се старао склонити пх да пређу у иоворуски крај, али није могао у томе успетп. Чиновници, који су с њим дошли у Руснју, желели су и да остану покрај њега ; они пак који су дошли доцније, не добивши од губерннјске управе никакве помоћи и будући због тога у врло невољном положају, изјавили су да би се они радије вратили у своју отаџбину, него што би се преселилп у тако далек крај. Такву су жељу изјавили и ({дворлнем (племићи), који су живели у Хоћину. Што се тиче народа насељенога у Табаку, Кара-Ђорђе је, вели, послао тамо радн преговора једнога од својих војвода, али до поласка у Петроград није још добио одговора. Да објасни узроке овога неповерења Срба према руској влади, Кара-Ђорђе је писао министру : „Овај се народ преселио у Русију по позиву бившега агента у Србији, г. Недобе. Ма да је овај народ прнстао, једино угледајући се на мене, иреселити се у Русију, опет је за то г. Недоба предао народ не мојем старању, него старању архијереја Леонтија, у кога народ није имао много вере. По доласку у Хоћин, управник бесарапске области позивао је народ да се пресељава нреко П. Добрњца, коме је од стране народа заповеђено било 1811 годпне, услед јаких разлога, да иде из земље. Народ којн се настанио у Табаку, налази се тамо готово целу годину дана, не видећн никаквих припрема за своје стално настањивање, а међутим је добно заповест од обласнога управника, да со понова селп у новоруски крај. Све ове околности, да не говорим о угњетавањима, која смо сви претрпели од тамошњега губернијскога уиравитеља, морале су утицатн на народ, и иначе прнтешњен несрећном суд-