Delo

Д Е Д 0 44 бином, тако да он нијо знао коме себе да повери : архијереју Леонтију, Петру Добрњцу или коме другоме”.... Приписујући упорство Срба пе толико њихову незнању, колико интригама извесних лица која теже Србију упропастити, Кара-Ђорђе је молио, да му се, ради спасења народнога. допусти нослати у Бесарабнју једнога од својих чиновника, Мих. Чардаклију и заједно с њим, од владине стране, да пође бмв. проФесор харковскога универсигета, Ат. Стојковић, да би Срби боље појмили своју корист и слободније исказали своје жеље. Стојковић је сам понудио Кара-Ђорђу и министарству своје услуге у овом иослу, те је био по својој жељи, иридан истом министарству. У скоро no доласку Кара-Ђорђеву у Петроград пензионован је Хартинг, са којим је поодавно министар био незадовољан. На његово место дошао је генерал-лајтнант А. Н. Бахмећев у звању пуномоћнога намесника бесарпске области. Извештавајући о овој промени врховнога вођу, 0. П. Козодављев је изражавао наду, да ће овај чин помоћи, да се Срби умпре, и молио је Кара-Ђорђа да се поново објави Србима, и поглавицама и простима, да они, ако остану у Русији, без одлагања треба да изаберу начин живота у једној од новоруских губернија. „Пеће се писао је министар, много удалити од БесарабиЈе, јер јој је одмах до граница херсонска губернија и дели их само Дњепар. У овој су се губернији настанили раније многи ваши сународници и данас су, Богу хвала, у сваком изобиљу. Климат и земља су готово једнаки. А ако Срби зажеле ступити у бугску козачку војску, која је распоређена ту међу Бугом и Дњепром, опет ће и то бити врло угодно за ваше сународнике. Особито је потребно да настането, да се Срби, што се може нре, реше прећи у означене крајеве”. Мало времена иосле овога стигли су у Петроград и извештаји од Ат. Стојковића, који се, дошавши у Табак, јако зачудио кад је видео, да су Срби тврдо решени вратити се у отаџбину. Стало га је, вели, доста муке, док их је успео приволети да остану у Русији, али о пресељењу у иоворуски крај онп нису хтели да чују, већ су упорно тражилп допуст, да остану у Бесарабији. То своје тражење правдали су прво