Delo
CPIICKA ЕМИГРАЦИЈА У РУСПЈП 45 тим, што су сви они, као занатлије и трговци, живели увек у градовима а никада нису радили земљу, а друго тим. што су им и занатн такви да се само у Бесарабији могу помоћу љих издржавати, па, напослетку, и тим, шго су и наравн и обичајм њихови потпуно слични са наравима и обичајима овога краја, који ie, као и Србија, био до скора саставни део турске царевине. Стојковић је признавао, да су ови наводи основани и намесник је, усвојивши молбу Срба, заповедио да се заппше, ко у коме месту жели да живи, па да се после тога распусте. У Хоћину су, на иротив, прости Срби бнли одсудно за повратак у отаџбину. а поглавари, који су добивали плату, сви су желели остати у Русији и примити поданство ; само су молили да их преведу у руске чиновничке редове и да им не прекину даватн плату до ослобођења Србије од Турака, а по сле ће се они — тако су говорили — вратити у Србију «да добију своја имања, али ће и тамо бити верни Русији.” Најважнији је узрок упорству Срба, по Стојковићу, био, што нису за време од неколико месеца, кривицом управних власти, добивали новац за исхрану. Али је он, при свем том.. држао, да Србе, ни у ком случају, не треба пуштати нз Русије, «јер то не би било њима на корнст, а нанело би највећу штету свему српском племену у опште. “ Врло су интересантни погледи, које је он, развијајући ову мисао, изнео био у једном свом опширном извештају. «Велики, бољи и просвећенији део српскога народа — писао је он — налази се у Аустрији. Са овим су Србима почели поступати боље од оиога времена како су се Срби, изгубивши стрпљење због страховитога притиска, дигли на оружје противу својпх угњетача. Нарочпто су пак у Аустрији стали повлађивати Србима, од како је наш Господар Император почео јавно потпомагати Србе иод Турцима. Према томе, ако је српски народ и гшчео уживати у наше време права дата му природом, ако аустријска влада у неколико боље поступа са својим Србнма, српски је народ за све то дужан Русији и Господару Императору и свакн ће Србин иризнати то са захвалношћу, не желећи ништа толико, колико да слога међу руским и српским народом с дана на дан јача, јер зна да од тога зависи срећа свега срп-