Delo

502 Д Е Д 0 чаробпом моћи њеном преноси у минула времена. Пластичностп и жнвота не може ни једна врста историјских извора толпко да нма, као ова — мемоари; они нас иреносе у прилике u догађаје, као да их впдимо како се пред нама нижу и развијају u као да u нас носп матица исторпјеког процеса тога доба. Истина да мемоари пате п од ]едне махне, досга велике, — субјектпвности ! А историја хоће да буде објектнвна ! Усномене пак имају увек лични карактер ; оне су отисци утисака, које су спољнп догађајп оставили у нама, а које смо ми прерадили и далп им нешто свог, пндивидуалног Ну ту је историк нозван да корегује субјективност, да поређењем више извора дође до објективне истпне, да од Фрагмената начпни целину. То је дакле посао историка, пначе би, без објективностн, мемоари моглп заменити историју Наша лптература, која нам у свима областима показује скромност своју, у овој је сиромашна у u обично велпкој мери. На прсте бпсмо моглп да избројимо сва дела наше мемоарске литературе. Зашто je то не ћемо овде да разбпјамо главу. Са ове скромности пак наша новија историја није нам довољно јасна у детаљима. С тога се — у овој не маштинн — морамо обрадовати сваком прилогу у овој области. свакој новој иубликацпји мемоара знаменптпх људи на иолитичком п културном пољу. С таквим расиоложењем узели смо да нрочптам мемоаре М. Димитријевпћа, председника Сриске Матице и г. д. и т. д. Писац овпх мемоара, чији иаслов горе исписасмо, заузимао је у чиновничкој хијерархијн суседне нам монархије угледна места, у колико је то Србпну могућпо, а да не изгубп контакт са својим народом, а да се не одсрби ! Бивао је послаником у угарском нарламенту у доба, када ie стварана данашња Угарска. ПрипадаЈућн Деаковој странцп, чпја је заслуга што данашња Угарска има хегемонију у својимрукама у АустроУгарској, он је мохпо и ако непосвећен а оно иоизблнже иознаватп ток преговора, вођених између Беча и Пеште, u изнетн нам живу слику акције угарских патриота u бечких државнпка мађарских ирстензпја и нопустљивост аустријских званпчних кругова. Живот нисца ових мемоара нада у доба, које је обплно важним историјским збићима и ннгересно радикалнпм менама. Иисап је у младим годинама својим жнвео у другој једној историјској иериоди, за коју чисто не можемо вероваги да се са својим опск}трнпм институцнјама могла прокријумчарити чак п до краја прве иоловине Х1Хвека, да нас једва један век људски раставља од ње, Тако је млад овај нови дух времена, а тако обрван старачком збиљом, као да је и])етурио векове живота свог! Феудализам код наших култур• нпх суседа царовао је све до 1848 г. Писац нак ових мемоара родио се 1824. г. — и у 1848. био је младић од 24 годпне. Он је дакле