Delo

КРИТИКА И БНБЛИОГРАФИЈА 503 нознавао пре револуционог доба Феудалистички дух Угарске, када је сваки петнаестн држављаннн њен носно у џепу званичну квалиФикацију о племенптости ]>асе своје, — нлемићску диплому, макар и не на паргаменту, ал’ се ннак поносно убројавао у нсмеше. Познавао је дакле доба када је Угарском госиодарпо таблабпрошки дух, када су лен.и а снти, /• необразованн. неотесанн а охоли сеоски племићи, многи од н.нх лазаронске ирпроде плаћани народним знојем, у комитагпма адмпнистриралн и нолптнзирали из дуга времена; доба када су се Арпадовн нотомцц зваиично сноразумевали само Цицероновим језиком, — класичним језиком у јсдном жпвом п веселом народу, који је дотле Евроиа мање знала нз HCTopujo н ио културном напрегку и заслугама, колпко но гулашу п бркомазу, изврсним коњима u поезијп пусге маџарске. Писац је ирежпвео бурну 1848., када је цео свет европскн, као да је удпсао оксиген из славпне доктора Окса, устао да рушн све што је заударало буђом прошлости, кад je од одушевљења пијани демократа желео да свет пма само једно срце, само једну главу, не да је као Калигула одсече већ да је загрли! Тада смо н ми Срби показали Евроии д г и ми имамо права на жпвот, на слободу. После 1848. дошла је опег реакцпја, а у Аустрији је била она тек у своме елементу. Ко не зна још за Бахов систем ? Ну ова ледена кора реакције која се свила око нолптпчкпх идеала демократских, понрсканих крвљу толикпх племенпгнх душа. почела се да крави; време јој је давало удар за ударом — најпре 1859. Францускоаустријски рат. за тим 1866. г. Ппсац је видео како васкрсава стара деонотовпна Стевана Штиљановнћа, како сан nocTaje стварност као да су оне старе дииломе добпле неку чудотворну моћ п жнвотну снагу; а видео је како реакцпја и уннштује војводпну и изд .је Србе својим крвницима из 1848. г. Маџарима. За тпм је дошла 1867. г. која их је нотпуно иредала на милост и немплост Маџарима; а нп 1878. но црквену и школску аутономију угарских Срба није без значаја. Време дакле, у коме је инсац овнх мемоара живео било је обилно важним историјски збићима, те је вредно било исписати свој живот п сачувати га као живу хронику потомцпмаНу у наиред да кажемо да смо ирочитавиш књигу, која нам је толпко обећавала, оставили је незадово.љнп. Бао да су овн велики догађајн само својом спољном страном утицали на писца ових мемоара н само такве отиске оставили у душп његовој. Залуд ћете тражити у овим мемоарима — смисао тих великих догађаја, њихову унутарњу нрироду и повезаност, значлј и величнну. Отуда н врло мало плп скоро ни мало, идеалног схватања. lle завпси све од герена н даљине или близнне с које га гледамо, uo н ко гледа. У томе и лежн дар идивндуалитета што утнске снољњег света и ако прпмамо скоро подједнако не нрерађујемо их једнако. А човек је као и призма која ломн зраке- Нама овде пада’ на памет једна драсгична комиарација Карлајлова — у његовој Француској револуцији —у разлици утисака код Н>ут’на н његозог верног пратиоца Дијаманта! Таква је разлика између људп и људн!