Delo

506 Д Е Л 0 добар утисак, да je њин аутор М. Димитрпјевић, најнре опортуннст, после све већма нануштао то земљпште u у старост га видимо као ва* треног Србина, натриоту ; да je u њега пзлечпло време од једне прекосавске заблуде — сувишне лојалпости. Драг. М. II. Летонпс Матпце Српеке. Уређује Милан СавиК. Књига 185. (1896. свеска прва.) Садржај свију Аетоаиса од 1—184. књиге. уређен uo писцима и но струкама. — У Новоме Саду, штамиарија српске књижаре Браће М. Поповића. 1896. —- 8°, стр. XXVIII и 213 и 2 листа Цена 1 Фор. а. вр. Нови уредппк Матпчина лЛетониса“ приказао се чнталачкој публпцп с арегледом садржаја свпх ])анпјпх свезака овога најсгарпјег, u сада живог, књпжевног гласила пашега. II свак ће му за то бптп захвалан: колика је била нево.ња што овај посао ннје ранпје бпо урађен — довољно је иознато... Можда бп за нракгпчну иотребу било згоднпје, да je овај преглед штампан у засебној, ванредној. свесцп »Летоппса:* псто тако u да је узет какав округао број свезака, нир. првпх 150, па да се ио навршеном 200-нптом броју изда садржај новпх 50 свезака (151—200); алп и овако ће бпти од велике помоћи сваком оном (у првом реду, књижевном новеснпчару), који бп хтео за шго било да загледа или што да и])Очита у овој заиста богатој ризници седамдесетогодишњега рада Сриске Матице. Друго је питање: јесу ли ова два прегледа (по иисцима u по струкама) пзрађени тако, да им се ништа не може нрпговорнти ? Алн, који је посао људски без приговора ? Ннје дакле чудо, што ћемо, пстпни за љубав, казати реч две о том шта је нропуиггено и шта би се могло и боље урадпти. — Пре свега изненађује нас, кад су већ израђена ова два тежа прегледа (азбучнп и стручпи), зашго није састављен и хронолошчн, који је најлакше могао бити састављен (просто преписујући редом садржај из иојединих свезака . Летописа“). Књнга би дакако изпшла нешго већа, али би и добиг била несумњива: нмали бнс.мо на једно.м месту преглед свега рада идући из годиие у годину од г. 1825. па све до краја 1895. Ово нам долази толнко ч\дније, што у ранијим прегледима садржаја других повремених сппса наших (пОтаџбине,и „Гласника Српског Учепог Друштва“) хронолошки иреглед свуда стоји на првом месгу. Ево пак шга је могло бити боље у прегледу ао аисцима (азбучном). Неједнако и ненотнуно су унесена имена нисаца и нрсводилаца: док су гј. неки чланцн наведени иод именом н нишчевим н преводиочевим, други су, и то већина, навођени само под именима преводилачким (и ако су у загради на том месту сгављана и имена нисаца). Тако ннр. чланак „Лажни 1>ранковићии налазпмо како и треба, н под именом.