Delo

-508 Д Е Л 0 Ti уз „Народни живот и обичаји." — II одељак „БоблиограФија: кратке књпжевне вестпк могао је имати раздела по главним струкама. — Добро је учињено, што су у овај стручни преглед унесени и реФерати чланова књижевног одељења о рукоаисима подношенпм Матицп ради штамиања илп одликовања, само би тај преглед био Јаснпји да је израђен и по натписима самих рукописа или но именпма његових нпсаца Али и нокрај казаних недостатака п један и други уреднпк ових прегледа заслужују наше прнзнање за уложени труд у ове нослове, јер су онп сада бољи н оваки него да смо их још ко)у годину морали савршеннје очекивати. На послетку треба поменути да ова свеска „ЛетоппсаД испред самих прегледа, пма и Оароштај старога и Пристуа новога уредчика. Први је симпатична исповест сгарога, смерног борца и неуморног раднпка (за пуних тридесет и шест година) за жпвот и напредак ове наше најстарије просветне дружине, која је и данас значајан чпнилац у животу оностранога Српства. Псповест је ова пуна поуке и нодстнцаја млађим на рашгајима, да не клону у борби која пм сваког дана све тежа нредстојн; она је у исто време и кратак нреглед целокупке Матпчине псторије, и светао, управо јединствен, пример пожртвовања једнога човека ошитем добру народном. Име доброга Тоне Хаџипа остаће заиста златни.м словима забележено у Матичиној псторији. II ГЈристуа је новога уредника похвале достојан. II ако се но Матичиним статутима уредник „Летописа*' мора управљатп према одлукама Матнчина Књижевног Одбора шта да уђе у лист, те п нема права развијати овде какав ирограм п означавати правац свога новог уређивања „Летописа,“ опет је г. М. Caeufi и лено нацртао нрограм u добро иогодио нравац. којим и сада треба да иде Матичин орган, речима: „Матпца Сјшска која је основана као књижевно друштво, хоће н треба то u да ос-тане. Према том неће и не може се бавити нп велпким, строго научним испитивањима, а неће и не може ни ситнијим појавама друштвеним. Књижевност, п шго је с њоме у свезн, јесте и остаје задатак Матице Српске и гласила њеног, Летописа * А досадашње већ добро познато пме новога урсдника јамчи нам да нису празне само речп његове: „Ја могу на овом месту само толико рећи да доносим са собом ноштену вољу, да у нспуњавање дужности улажем поред части своје још и све што умем и знам и да у раду видим задово.кство п задатак свој, сматрајући ноложај свој као постигнути вршак амбиције своје, која мн неће доиустпти да клонем ни да се од снољашњих прплнка дадем завести.* II надајућп се да ће му се испунити тежња „да оправда лено поверење главне скупштине Матице Сриске, која га је избором одликовала," можемо с иравом очекиватп да ће „Летопис“ у његовим рукама, уз номоћ Матичнна књижевног одбора н уза сарадњу u старијнх н млађих књижевника наших, још лешне вршити племенити задатак свој. ♦'Hllf..