Delo

КРИТНКА И Г.НКЛИОГРАФИЛА 509> Наше свештенстно и нољска иривреда. Јавно предавање II. Т. ТодоровиКа, наставника поњске привреде. Београд. Штамнано у штампарији Петра Танасковића 1896. 8°, стр. 36» Цена 30 пара (Прештампано из „Весника Српске Цркве»>). Позив свешгенства у нашем народу није ни мали ни лак. Нпје свешгеник само за то, да вршн верске обреде. Поред тога он има многеu многе друге дужностн, за које је нозван. ако не у већоЈ а оно у истој мери, као и за ону ирву. Он треба да буде и свештеник и учитс.ђ своме народу. Као што поменусмо већ, задатак мучан, алп не н немогућ да се осгвари само кад је воље п снреме. Наш сарадник II. Тодоровић нодухватио се, да у своме предавању, чпјн натпис горе наведосмо, нроговори о једноме од тих мпогобројних задатака нашега свештенства, о пољској нривредн и односу свештенства ирема њо1, Сам положај наше земље је такав, да смо ми уиућени, у ирвоме рсду, на пољску привреду. С њеннм напредовањем укопчано је и uaupe • довање нашега народа, и тога ради треба и поклањати јој велнку нажњу. (Твештеннци. који су ненрестано с народом и у народу, који деле с њим и зло и добро, нарочито су нозванп, да све своје блнжње упуте на шго рационалннје обрађивање земље. Они могу највише у томе номоћн, u то својим прнмером: онн треба да су добри нољопривреднпци. Huje једна грана нољопривреде, којој се они могуодавати, али има неке које баш свештеницп могу са успехом обрађиватн , и на које са њпхове корисности треба нарочиго свакога унућпвати. Тодоровпћ говори о њима. На првоме ја месту ачеларство, посао у колико леп н племенит у толико корпстан : тај посао може сваки пољоиривредник са уснехом радити, н то с врло мало труда, п да отуда има лен годишњп доходак. Уиоредо са пчеларством пде п воКарство, такође важна и корисна иољопрпвредна грана. Код нас се и на ичеларству н на воћарству не радп у оноликој мерп и онако, како се то код других ради. Дужност је свештенства, да својим примером иредњачи, а то може, јер у нољопрпвредннм нашим аналнма баш свештенпци до сада највидннје место заузимају. Koje Филоксера и нероноспора, које пак наш немар, учинилн су, те је наше виноградарство врло опало. Ми морамо настати да га подигнемо на ону внспну, на којој оно стоји у других напредипх народа. II ту свештеницц морају предњачити. Бављење о пољопривреди нс само да не уди иозиву свсштенства, који се сматра као ирави позпв његов: вршсње верских обреда, као што но којн мнсли; већ нанротив то још помаже свештенику у томе ирвоме uo слу. Предавач је то и нримерима утврдно, доказав да су готово наши најбољи свештенпцц у псто време п најбољи пољопривредници. Веза између монашкога свештенства н по.ЂОпривреде још је већа ii уираво је неодељнва. Наши манастири раснолажу великим п понајче-