Delo

510 Д Е Л 0 nihe груписаним нмањима. Са ирилично воље п мало средстава могу се од тих манастирскпх пмања створпти угледна добра, чпји ће се благотворни утицај на околину врло брзо осетпти. Само треба пзвршпти концентрацију данашњпх наших манастира, и мање претворитп у све товне цркве, илн, што би по Тодоровићу било још умесније, огласпги ux за метохе већих манастира. Да успех буде што већи, требало би установити при миниетарству просвете службу инсаектора манастирских добара. Како би се самим претварањем манастпрских имања у угледна добра држави олакшало. јер је она сама позвана да ствара п одржава таква добра. то би било потребно ослободитп та добра од иорезе, иа и но кад што их u иомоћи пз Фонда за привредне циљеве. Богословија спрема свештенике и световнога u монашкога редазато је нреко иотребно поклонити највећу пажњу предавањима пољске прпвреде у њој. Да од тих иредавања у Богослово и буде истинске користп Богословија треба да пма, за нрпмену нојединих пољопрпврлдних грана и практичан рад својих ученика, и довољно свога земљишта u довољно средстава, u да за иредавање пољске привреда у Богословпји u руковање пословима на школском земљпшту буде сталан наставник, с квалнФикацијом наставника наших пољонривредних школа. Ово ваљано предавање једанаесго је по реду предавања, које с времена на време држе наставници Богословије, у корист Фонда спромашних богослова. Нећемо ни мало иретерати, ако речемо да је оно једно од најбољих. Сваки ко се иоле интересује нашим пољопривредним ириликама не треба да пронусти а да не ирочита ову корисну књпжицу. ж. о. д. Вештпна пзабратн мужа Написао Иавле Мантегаца, rio немачком нреводу Дим. ДовијаниК. Београд. Штампарија «Смнл>ево“. 1896. 8° стр. 122 Цена. ? Славни талијански књижевник, лекар Мантегаца није нам незнан. ЈБегова ннтересна радња Један дан на Мадери, н ако не у најбољем иреводу, код нас је нримљена врло леио и одмах је своме духовитоме иисиу придобила српске симнатије. Бећ Мангегаца није био тако срећан са својнм изврснпм делом Вегитина изабрати мужа, у коме се у леиом облику нзносе ипшчевн погледи на брак, ту основу без које не бп било људскога друштва. Дотадањи уредник Домаћице, органа нашега Женскога Друшгва, Довијанић, беше намеиио ово делце духовнтога Талијана срнским декојкама н домаћицама; али управа тога друштва нађе да д])уштвенн орган не може своје стунце отвојшти и таквоме сппсу. Иреводилац није тако гледао на „Вештину пзабратп мужа,ц заго је н штамиа прво у „Малим 11овинама‘С иа иосле отуда оштампа п у нарочиту књигу.