Delo

54 Д Е Л О старија жена (увек је била нешто намрштена и никад није дизала главу) ишла je од собе до кујне, пролазила ћутећи поред нас и редовно сачекивала, ако смо јој на путу, да је сами обиђемо. Жутом и прљавом марамом повезала је главу, те се само видео крупан и кукаст нос и модра уста. А и њен муж, њених година, са издртим чакширама, а рукама увек у џеиовима, гледао је у све нас тако бесмислено и равнодушно, као што је преко вол>е гледао и на своју жену и на оно мутно небо, што се широко види из веће собе. Кућа је била стара чардаклија од два боја, али доњи није био за становање. То је била велнка и празна стаја, сва изривена и пуна још ситне сламе у шта је упадала нога преко чланка. С једне стране само био је отвор у зиду — некада је то био нрозор — те је кроз а њ улазила светлост, а сада и хладан ветар и снег с њим. Над том стајом горе била је исто тако велнка соба. само вндннја и патосана даскама, које су се разбегле и оставпле видне пукотине. И ту, у тој агостинској соби” требали смо да ноћимо, на свежој слами, што је за два педња внсоко набацана од једног до другог краја. А кад он дође ! — Камо вас ? ! викну још од средине авлије. Је ли ту вечера, је л' донета слама. је л’ изнето вино ? Еј вп ! Митре брате, где си!? Па сред авлије да нскопаш рупу и да спремиш ражањ. Чујеш, кућу да запалиш, али да си је ископао, само како ти умеш ! Пази сад, Митре брате, пази сад само ! Митар извади руке из џепова и ожнве. Њогова се жена поче да осмејкује и стаде нас одгурпватн руком и чусмо јој глас, а и ми осталн н ми смо билп расположенијп, куда расположенији. Ишло је све брзо, све живо.. . Па вечера ? ! Јело је прелнвало преко чинија н ми смо се већ cimom књукалн. Него се од њега није дало одбранпти. — Погледај само ово парче ! Видиш лн га како гипће. Ia само га мети на језик, оно ће се растопити. На !... Ра-стаиа-се ! — И после тога, он га пружи првом до себе и заврши с неком врстом пошге. — Коме част томе н сласт !