Delo

ЈЕДА11 ВОРАЦ 55 Једва смо му се могли захвалити ! Кад хтеде да се леже, ои зовну једмог од укућана, ксга пре нисмо видели. — Петко, Цветко, како ли се зовеш, пази шго ти кажем. Чујеш, ноћас ћеш без иушке на стражу, али пази само ! Знам ја, да си тп као... ватра жива, али, снаго моја, сад само пази! Видиш ову мученицу, ову овде — и ту иоказа руком на плекану пећ у соби, што стоји на впсоким ногарима — Кака је сад, така до зоре да буде ! Ама да не даш да се жар обуче ! Чујеш, чим нестане пламена, а ти, голубе, лагацко... ла-га-цко ! отвори врата од ње. али ни миша да не поплашиш, па узми пањић и убицп !... Не... Немој да бациш, но га само спусти. Али само пази, што ти кажем. нм миша да не иоплашиш и опет затвори врата. — Најпосле се намршти, начини се гоепоствен н горд. — Гледај овамо ! Ови су ти њуди н нас све ноказа руком, и уз владику седели. Еј, владика ! Је сн ли видео његов златан крст и у њему часно дрво, право часно дрво ! ? А тн знаш, шта je то часно дрво ! Па не дај да се каже, смрзли се њуди у кућн газда Томе... А дрва не жали ! Све исецн, све поломи, алп само ложи н пази ! Цветко, Петко гута сваку реч, отворио и ушп и уста да чује, н већ после одмах седе на своје место и пећ је била увек исга, увек онако страшно врела. Полегали смо обучени. И наши пси с нама заједно, претоваренп јелом као и мн, спустилн главе на предње шапе и леже испод нашпх ногу. А напо.ву знмска, хладна ноћ, кроз коју се јасно чује оштар звук од ветра, који по кад кад затресе целу зграду и чисто хоће да развали онај улеп.вени прозор у нашој соби. Око но ноћи један од наших скочи бунован из сламе, прегази двојицу п заиска промуклим гласом воде После се напи впна и леже опет у сламу. А за све ово иаш нас је домаћпн гшзвао тако иријатењскн и тако с воњом, да му се никада не би могло одбити. По знв је био пнсмен н бнло је ово : <(Драги мој ! Лисице ми иодавише живнну, вукови ми спавају са нагголичарима и хвале с њнма лето, а зечеви се мрзну од знме, но понесн сутра пушку и ајде са мном, да ме од тога зла браннш.”