Delo

ПРВИ КОРАЦИ 101 мало по мало завршивалн тиме, што су се привпкавали, тешећи се мишљу да су на њиховим местима могли бити још и гори људи. Но заборавите уз то, да се људи с неким одређеним навикама брзо теше с објашњоњима више нди мање умесним, а особито у таким годинама, кад је већ касно и тешко мењати жнвот. А Ви сте, мој драговићу, још на раскрсници. Ви још немате својих навика, немате потребе за неке одређене трошкове, за угодности, за безбрижан мир, једном речју — Ви сте још млади. С тога ја и светујем, пре но што изберете каријеру, подобро да нромнслите. Зар Ви немате наклоности нп за што друго ? — На жалосг, немам ! — изусти младић, још неирестано притешњен под утиском Чирковжевих речи. — Онда тражите ириватну службу. Ако ништа друго, би* ћете јамачно боже награђени... Огледајте... Државну службуг оставите као последње прибежиште, а ако ипак мораднете служити, служите у таквим заводима, где нећете имати посла непосредно с људма, с њиховом судбином... На пример, у банци, тако што... Ја ћу радо за Вас порадити, али Вам напред кажем : не јамчим за брз успех. Ја нисам од великог утицаја за те ствари, и уопште мало имам веза у чнновничком свету. А и кандидат& има свуда више него места. Сви нду у чиновнике. Стрепетов и не стиже да захвали за обећање, а собарица уђе у кабинет и јави да је готов доручак. — Хајд’моте, Иавле Сергијевићу — сав оживевши, рече Чирков и брзо устаде из наслоњаче. — А Ви немојте још очајавати. Има још времена, смислићемо штогод за Вас ! — пријатељски утишаваше Чирков обескураженог младића. — Пролазите, пролазите ! — љубазно иодстаче Чирков, пропуштајући Стронетова испред себе на вратима од трпезарије. — Молим ! Пнјете ли ракију ? — Не. — Онда, прихватите се .. Извол’те без устезања ! Чирков испи чашицу алаша и стаде јести с великим апетитом. Мезе је било одлично и разнолико, што је сведочило о домаћиновој навици да добро и лепо једе. Он искапи другу