Delo

104 Д Е Л 0 — Ја је никада нисам видео. Онда се што пре познајте с њом. Она Вам, понављам, може бити веома корисна. Жене, па још лепушкасте, могу учинити, ако усхоће, више но ико други, рече Чирков. Особито таква, као Валентина Марковна. Она Вам је род по матери ? — Чини ми се.... — А Ви се чак нисте тачно ни нзвестили ? — осмехну се Чирков. И, поћутавши за тренутак, упита : — Е, а познаника међу омладином овде — имате ли ? — Ни једног јединог... — И никоме Вас нису препоручили ? — Нису. • — И не тражите сличних познанстава, а што је главно, не одлазпте ни у какве дружинице; иначе, док се окренеш, заилешћете се у какву комендију.... већ зна се шта ће после бити Пеће се шалити! — с осмехом додаде Чирков. Стрепетов се нехотице сети како га први дан доласка му већ по други пут опомињу на обазривост, и ако он, рекао би, није давао за то ни најмањег повода. — Надам се да Ви нисте од усијаних глава ? — пола шалећи се, пола озбиљно донитиваше Чирков. Стрепотов одговори да није. — Да — да.. У пстини, човек колико било здравих мисли не може се ни заносити сањаријама. И где ? Код нас, у Русији, у сламном царству, где седамдесет милијуна до данас живе као дпвљаци, а остали су редови немарни према свему што се њих лично ие тиче.. Опет Вам понављам : чувајте се познанстава.. С Вашом експасивношћу нећете ни опазити како ћоте подлећи утицају разних суманутих беседа. Сањајте у себи, ако Вам се то свпђа, о чем хоћете, али само будите мудри као змија, и чисти као голуб... То је осведочен морал!. весело се насмеја Чирков. — И тако, сем тетице, немате овде никога? — Ваш никога. — И Ви сте дошли овамо, да тражите месго, надајући се на тетку и па препоручно нисмо мени ? Ја имам још препоручних иисама ! — брзо одговори Стрепетов дирнут овим нитањем.