Delo

ПРВП К0РАЦ1Ј 105 — Е, немојте се много у њих уздати... Та писма достижу свој цп.б само онда. кад је препоручилац потребан оном коме пише. У противном случају писма цепају и препорученпма говоре обнчне болеће Фразе. . Коме су упућена Ваша писма ? Стренетов каза. — II Нестројеву ? — осмехну се Чирков некако чудновато. — Од кога, ако није тајна ? Младић одговори да је од неког далеког сроднпка његовог. — Па легго, разнесиге своја писма. У сваком случају нознати се с разним лицима није бескорисно за животно искусгво. Али. ако не буде успеха, навраћајте се к мени. Код мене ће се, док не буде што боље, наћи посла за Вас, мало истпна, али ипак боње него ништа. Ја се, видите, одавно каним да доведем у ред своју библиотеку и да начиним каталог мојих збирака. „Да ли не ствара посао нзрочито за мене ?* — од некуд до^е на ум Стрепетову. — Ви разговетно пишете? — Мислим... — Ето, баш би ми требало п да се препише један мој посао. Младић радознало погледа на Чиркова. „Је ли могућно да се овај музичар-ђенорал и литературом занима?” — Ја пишем понешто пз археологије у слободним часовима! — скромно изусти он. — Али, већ су два часа. Време је и на дужност ићи! — додаде, осмехнувши се, Чирков и тромо се подиже с места. Стрепетов се поче праштати, али га Чирков заустави. Причекајте за тренутак... Ја ћу Вас повести... Куда бисте одавде? Да разносите своја писма? — с љубазном шалом запита Чирков. — Јест. — К Нестројеву је касно, Он, ја знам, нрима од 10 до 12. Најбоље ће Вам бити да идете Грпнбеку. Он и станује у банци и увек прима ! — напомену Чирков, одлазећи у кабинет. Крз два минута изиђе у вицмундиру с орденом, с малнм портФељем у рукама — Хајдмо’те, младићу!